Zemlja koja je lošijeg kvaliteta može da bude profitabilna, ako se odlučite da gajite šipurak (šipak). Upravo za njega odlučila su se dva druga i kumovi.
Darko Todorović se bavi ugostiteljstvom i zajedno sa kumom je posadio šipurak 2019. godine, na hektar i 30 ari u Ovči, nadomak Beograda. Odmah su isplanirali da rade i preradu.
– Ulaganje u šipak je ulaganje u budućnost, jer eksploatacija traje nekoliko decenija. Nije težak za gajenje i brzo napreduje. Ono što je najvažnije, prava je riznica zdravlja, jer ima visok sadržaj gvožđa i vitamina, a džem od šipka je jedna od najljepših uspomena iz djetinjstva mnogih generacija. Zašto bi tako nešto oduzeli budućim generacijama? Kum se zainteresovao za šipurak i ponudio mi da uđemo u posao. Prihvatio sam sa zadovoljstvom i, nakon dosta vremena i rada, dočekali smo prvi rod. Moram da napomenem da se niko u našim porodicama nije bavio poljoprivredom prije nas – priča Darko.
Odlučili su se za tri različite sorte: šmit, polimeriana i laksa.
– Za njih smo se odlučili slušajući savjet proizvođača sadnica, jer sazrijevaju u različitim vremenskim intervalima, što nam olakšava branje – navodi Darko.
Berba je ručna i traje od septembra do prvih mrazeva. Prosječan berač može da nabere između 30-50 kg dnevno. Kako nam Darko objašnjava, u posao su uključene obje porodice. Riječ je o poslu koji zahtijeva puno vremena.
– Ove godine beremo ručno, jer nismo imali računicu za mašinsku berbu. Međutim, planiramo da sledeće sezone iznajmimo mašinu za branje, pošto očekujemo minimum 7-8 tona roda – kaže Darko.
Kolika su ulaganja u zasad šipurka
S obzirom na to da se ranije nisu bavili poljoprivredom i da nisu imali potrebnu mehanizaciju, troškovi od samog početka su bili znatno veći nego da je zasad podigao neko ko se već bavi poljoprivredom.
– Morali smo sve da platimo, čak i oranje. Za ove tri godine održavanja zasada, počev od nabavke sadnica, preko đubrenja, prskanja (plavi kamen i prihrana), košenje, orezivanje, kao i još nekih sitnica, uložili smo oko 5.000 EUR. Što se tiče održavanja, ova godina nam je bila najskuplja. I sami znate koliko je poskupjelo gorivo, đubrivo i sve ostalo – priča Darko.
Prerada šipurka
Iako postoji mogućnost otkupa sirovog ploda šipurka, zbog male otkupne cijene Darko i Marko su ove godine odlučili da cio prinos prerade u pulpu (voćnu kašu) i džem.
– Otkupna cijena šipka je mala, pa se ne isplati proizvođačima sa malim zasadima. Na našoj plantaži imamo preko 4.000 zdravih biljaka. Još uvijek nismo u punom rodu i više nam se isplati da sve preradimo. Čekamo pun rod i tada ćemo moći da priuštimo i taj komfor, odnosno prodaju sirovog ploda – objašnjava Darko.
Voćna kaša (pulpa) je, praktično, poluproizvod koji se dobija tako što se šipurak skuva u vodi, a zatim ispasira. Sjemenke i dlačice odvajaju se posebnim metodama. Kada se dobije čista pulpa, ona se daljim kuvanjem (uz dodatak šećera) pretvara u proizvod – džem.
– U pulpu ne dodajemo jabuku, bundevu i slično, što mnogi rade kako bi dobili više. Kupci je uglavnom kupuju kako bi sami pravili džem ili zato što ne mogu sami da nabave sirov šipak. Što se tiče džema, moram da naglasim da je naš džem 100% od šipka. U jednoj tegli od 720 ml ima otprilike pola kilograma šipka. Pošto on, sam po sebi, nije sladak, moramo da dodamo šećer, i to je to. Ne dodajemo ni želatin, ni lumunsku kiselinu koje često možete vidjeti na deklaraciji kao sastav džema. Ljudi to znaju da cijene, jer ukus pravog džema od šipka govori sam za sebe – navodi Darko.
Prodaja i planovi
Kada su dočekali rod, došao je i krajnji momenat da smisle ime. Dugo su razmišljali kako će predstaviti svoje proizvode, da bi se u jednom trenutku ime namentulo samo od sebe.
– Ja sam Darko, a kum se zove Marko. Uzeli smo početak mog i njegovog imena i tako je nastao Darmar šipurak. Jednostavno je i lako pamtljivo, a ujedno govori o bogatstvu ukusa domaćeg proizvoda koji se ne zaboravlja – kaže Darko.
Darmar proizvodi od šipurka se trenutno prodaju sa kućnog praga, preko preporuka i putem interneta.
– Reklamiramo se na društvenim mrežama (Fejsbuku i Instagramu), a predstavili smo se preko sajta Mali proizvođači hrane u Srbiji. Proizvode šaljemo brzom poštom širom Srbije. Od naredne godine počećemo da se predstavljamo i na manifestacijama i sajmovima. Krajnji cilj nam je inostranstvo – kaže Darko.
Šipurak im trenutno predstavlja dodatnu zaradu, a njihov cilj je da jednog dana žive od ovog posla. Za kraj, upitsni su o daljim planovima.
– Želimo prvo da zauzmemo svoje mjesto na tržištu kada je šipurak u pitanju. Kasnije, kada to postignemo, svakako imamo u planu da širimo proizvodnju i to u pravcu povrtarstva – zaključuje Darko.
