Lucerka je veoma važna biljka za ishranu stoke. Nezamenljiva je kao stočna hrana, jer sadrži visok sadržaj sirovih proteina, koji se kreće od 18 do 22 %. Pored proteina koji su povoljnog aminokiselinskog sastava, sadrži organske kiseline, mineralne materije, a posebno kalcijum, koji je od velikog značaja u ishrani stoke.
Pored veoma kvalitetnog sastava, lucerka je odličan predusev za većinu ratarskih i povrtarskih biljaka. U Srbiji, gotovo da ne postoji poljoprivredno gazdinstvo, koje u svojoj strukturi setve nema lucerku. Zahteva plodna, duboka i rastresita zemljišta, sa pH vrednošću 6.0 – 7.2.
Setva lucerke
Seje se u dva roka: proletnjem i letnjem.
Proletnji je zastupljeniji, ali i letnji rok setve, posebno ako su povoljni uslovi, daje odlične rezultate.
Tu se pre svega misli na obezbeđenost zemljišta dovoljnom količinom vlage, kako bi se mogla obaviti kvalitetna obrada i predsetvena priprema, zemljišta, a zatim setva. Ukoliko nemamo dovoljnu količinu vlage za obradu, a i ne očekuju se povoljni metereološki uslovi, a nema ni navodnjavanja, bolje da se ne odlučujemo za ovaj rok setve.
Nakon skidanja strnih žita, može se vršiti ljuštenje strništa, ili sačekati da poniknu korovi, nakon čega se parcela tretira totalnim herbicidima. Ovom merom obezbeđujemo smanjenu zakorovljenost useva od početka vegetacije na proleće.
Ako su obezbeđeni povoljni uslovi za obradu zemljišta, treba je obaviti početkom avgusta, kako bi se setva završila krajem avgusta ili početkom septembra. Ovo je veoma bitno, kako bi u zimu usev ušao dobro razvijen sa 10 do 12 stalnih listova i dobro ukorenjen.
Setva se obavlja mehanički ili ručno. Najbolja je setva preciznim pneumatskim sejalicama na razmak redova 12-13 cm, gde je najmanji utrošak semena a i najbolji kvalitet setve.
Količina semena se kreće 15-25 kg, pa i do 30 kg, u zavisnosti od načina setve, odnosno od tipa sejalice. Za setvu treba koristiti isljučivo deklarisano seme.
Ako se posmatra hranljiva vrednost u stočnoj ishrani, lucerka se smatra za “Kraljicu krmnog bilja“. Prema informacijama dobijenim iz arheoloških spisa drevnih filozofa, lucerka se gajila i 4000 godina pre n.e. u regionima jugozapadne Azije.
Trenutno, u svetu, lucerka se gaji na površini od 40 miliona hektara. Najveće površine su u Sjedinjenim Američkim Državama, Argentini, Rusiji, Italiji, Francuskoj i Kanadi. Pošto ima veliku ekološku prilagodljivost, može da se gaji u različitim geografskim područjima. Zbog raznovrsnosti agrobioloških osobina, lucerka je veoma poželjna poljoprivredna kultura. Ona ima otpornost na sušu i niske temperature, dobro reaguje na navodnjavanje tako što se prinos udvostručuje.
Dobro podnosi košenje, brzo se regeneriše (3-4 košenja bez i 4-5 košenje sa navodnjavanjem) i obezbeđuje zemljište azotom. Azot nastaje od aktivnosti azotofiksirajućih bakterija, koje žive u simbiozi sa korenom lucerke. Visoke estrogene supstance utiču na reproduktivni ciklus, što je čini poželjnom u ishrani domaćih životinja. Lucerka je dobra medonosna biljka.
Visok prinos biomase
Značaj lucerke u razvoju stočarstva, pre svega se zasniva na visokom potencijalu za prinos biomase.
Visoki prinosi sena u višegodišnjem periodu iskorišćavanja (preko 20 t ha-1 suve materije), uz relativno niska ulaganja čine je rado gajenom i veoma rentabilnom vrstom.
Visokoprinosne sorte
Varijabilni genski fond obezbeđuje lucerki dobru prilagođenost promenljivim agroekološkim uslovima. Korišćenjem divergentnog selekcionog materijala kreiran je veliki broj domaćih visokoprinosnih sorti lucerke odlične poljske perzistencije, što omogućava postizanje visokih i stabilnih prinosa biomase u toku dugogodišnjeg perioda iskorišćavanja.
Lucerka izvor proteina
Na drugoj strani, lucerka se odlikuje visokim sadržajem hranljivih materija, posebno proteina odlične svarljivosti i predstavlja najvažniji i najjeftiniji izvor proteina, koji može nadomestiti njihov deficit u ishrani domaćih životinja.
U zavisnosti od vrste i faze iskorišćavanja sadržaj sirovih proteina u suvoj materiji lucerke iznosi do 240 g kg suve materije, dok je prinos proteina i preko 3.5 t ha-1. Pored toga, biomasa lucerke se odlikuje visokim sadržajem makro i mikroelemenata. Lucerka se najčešće gaji kao čist usev, mada može biti i komponenta travno leguminoznih smeša.
Koristi se za ishranu stoke u raznim oblicima, najčešće kao seno, ali i dehidrirana u obliku briketa, kao silaža, senaža ili za napasanje.
Značaj lucerke povećava činjenica da se primenom odgovarajućih metoda konzervisanja, proizvedena biomasa, uz minimalne gubitke hranljive vrednosti, može koristiti tokom cele godine.
Proces biološke fiksacije azota daje lucerki, ne samo ekonomski, već i veoma visok ekološki značaj, pa pored velikog značaja u konvencionalnoj stočarskoj proizvodnji, lucerka ima sve veću i nezaobilaznu ulogu u održivoj i organskoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Zoran Kozlina savetodavac
psss.rs
Izvor: poljosfera
Kako tretirati sjeme da bi imali bujnu lucerku tokom godine
Na koji način uništavati glodare u lucerištu?