Farma bez antibiotika: Revolucija u svinjarstvu

U srcu Srbije, u selu Skupljen kod Vladimirca, jedna farma ruši stereotipe o uzgoju svinja. Priča počinje 2017. godine, kada je Darko Gajić odlučio da napuštenu farmu NAIS, zaraslu u korov, pretvori u moderno gazdinstvo. Danas se ovde proizvodi oko 18.000 grla godišnje, a posebno se ističe inovativan pristup uzgoju bez antibiotika.

„Kada sam prvi put ušao na farmu, bilo je kao da prolazim kroz napušteni park – drveće je raslo iz napuštenih objekata, sve je bilo u ruševinama. Međutim, sa porodicom sam krenuo u obnovu i korak po korak podigli smo sistem koji danas funkcioniše besprekorno“, priča Darko Gajić.

Sistem proizvodnje je u potpunosti modernizovan. Sa najsavremenijom opremom i strogo kontrolisanim uslovima, farma sada radi po principu nedeljnog menadžmenta – 52 ciklusa godišnje, u kojima se precizno prate prašenje, zaleženje i odgajanje svinja. Koriste se najsavremenije metode kao što su sistemi podnog grejanja, lampe i ventilacija, koji osiguravaju optimalne uslove za prasce.

Bez antibiotika, ali sa algama i eteričnim uljima

Jedan od glavnih izazova bio je prelazak na uzgoj bez antibiotika. „Hteli smo da svedemo upotrebu antibiotika na minimum, i uspeli smo. Danas, osim neophodnih vakcina, ne koristimo ništa drugo. Umesto toga, primenjujemo prirodna rešenja – alge, eterična ulja i specijalne minerale koji održavaju zdravlje prasadi.“

Tajna uspeha leži u pravilnoj nezi. Prvih dana prasadi dobijaju specijalnu pastu bogatu mineralima, vitaminima i energijom, a koristi se i puder koji održava kožu suvom i čistom. „Vlaga je jedan od najvećih neprijatelja u stočarstvu, jer omogućava razvoj bakterija. Zato koristimo mineralne absorbente koji održavaju prostorije suvim, a eterična ulja dodatno poboljšavaju ambijent.“

Takođe, na farmi se primenjuje koncept mirisne memorije, gde se uz pomoć eteričnih ulja obezbeđuje da sve prasad imaju isti miris, što smanjuje stres prilikom zaleženja i prelaska na čvrstu hranu.

Finansijske uštede i bolji kvalitet mesa

Osim zdravstvenih prednosti, ovaj sistem značajno smanjuje troškove. „Ranije smo trošili milione na antibiotike. Danas su nam troškovi za zdravstvenu zaštitu za 50% niži. Osim toga, kvalitet mesa je znatno bolji, što nas čini konkurentnijima na tržištu.“

Farma zapošljava dvadeset radnika, uglavnom iz lokalne zajednice. „Od početka smo želeli da uključimo ljude iz okoline, i uspeli smo. Danas imamo tim koji se ponosi onim što radi.“

Iako je sistem uzgoja bez antibiotika pokazao brojne prednosti, Darko Gajić ističe da postoji jedan veliki izazov – nestabilnost cena. „Najveći problem nam je što ne znamo šta nas čeka sutra. Ako bi postojala sigurnost cene od 200 dinara po kilogramu, mogli bismo da planiramo razvoj bez straha.“

Osim toga, postoji i problem prilagođavanja savremenih tehnologija srpskom stočarstvu. „Mnoge tehnologije koje se koriste u inostranstvu kod nas ne mogu biti primenjene zbog ograničenja u snabdevanju električnom energijom, radnom snagom i ambijentalnim uslovima. Ipak, trudimo se da maksimalno iskoristimo raspoloživa rešenja.“

Bez obzira na to, optimizam ne izostaje. „Svaki dan na farmi rađa se novi život. I to je ono što mi daje snagu da nastavim dalje“, zaključuje Darko Gajić uz osmeh.

Izvor: RTS, Znanje imanje, Ljiljana Petrović