Dok je tragao za alternativom stiroporu, agroekonomista i inženjer poljoprivrede Nikica Marinković otkrio je da se u Srbiji godišnje baci oko 2.000 tona vune. Upravo ta činjenica dala mu je ideju – proizvodnju termoizolacionih kutija od vune.
„Reč je o iglanoj, odnosno kompresovanoj vuni, koja se oblaže vodonepropusnim papirom. Taj sloj, zajedno s kartonskom kutijom, čini termalni uložak koji omogućava održavanje temperature u hladnom i toplom režimu“, objašnjava Marinković.
Njegovo rešenje je prepoznato na takmičenju Švedskog instituta, što je bio podstrek za dalji razvoj. Usledile su nagrade za globalnu inovaciju u Dubaiju, a 2022. godine na takmičenju globalne mreže preduzetništva u Rijadu, u konkurenciji od 30.000 startapa, njegova ideja se našla među 40 najboljih.
Pročitajte: Kako treba da izgleda objekat za ovce?
Za razliku od stiropora, vuna se u zemlji razgrađuje za samo šest meseci i može se reciklirati. Osim toga, ove kutije mogu se koristiti više od 50 puta. Nakon toga, vuna dobija novu funkciju kroz proizvode s dodatnom vrednošću.
„Najčešće se koriste za transport namirnica osetljivih na temperaturu, poput mleka, jaja, sira, raznih pića, lekova, pa čak i sladoleda“, ističe Marinković.
Kao sirovina koristi se vuna ovce pramenke, koja zbog kvaliteta nije pogodna za druge industrije, ali zahvaljujući svojim termoizolacionim svojstvima, predstavlja idealno rešenje za ambalažu. Ove kutije se sada izvoze širom sveta, a inovacija iz Srbije dobija sve veću primenu.
Izvor: RTV / etnosrb.rs