Ipak, nije svaka surutka zdrava, kaže doktorica Bojana Mandić koja je u „Jutru“ na Prvoj otkrila sve detalje.

„Surutka je zapravo nusprodukt u obradi mleka, kada je u pitanju mlečna industrija. Smatra se da neke fabrike koje prave velike količine sira, dnevno mogu da proizvedu 50.000 litara surutke. Smatra se lekovitom, ali ona je, pre svega, otpadni produkt mlečne industrije. Najvažnije je da ne možemo svaku surutku da nazivamo zdravom, jer ima mnogo različitih vrsta i varijabilnih faktora koji dovode do pitanja da li je lekovita ili ne“, kaže Mandićeva .

Ona dodaje i da ne možemo da tvrdimo da je ljekovita.

„Ne postoje kliničke studije na ljudima koje dokazuju lekovitost. To je najvažnije za nas lekare, da znamo da postoji potvrda da neka supstanca ima lekovite osobine. Vrlo je nezgodno pričati o naučnim dokazima kada je u pitanju ishrana. Kada uzmemo surutku u obzir, prvi varijabilni faktor jeste od koje životinje potiče surutka, da li je od neke koja je na slobodnoj ispaši ili od životinje koja je zatočena u hangaru“, objašnjava doktorica.

Surutka u prahu je najgori oblik, kaže dr Mandić.

„Kozja surutka je zdravija od kravlje, ima bolji sastav. I kravlja je u redu, ali ako pronađete proizvod za koji možete da znate da je krava sa slobodne ispaše, da je jela više trave, a manje kukuruza i industrijske hrane. Važna je obrada mleka, mora da prođe proces pasterizacije. Ona je vrlo važna jer se uništavaju štetni mikrobi. Međutim, pasterizacija je proces zagrevanja mleka na 72 stepena Celzijusa, a proteini surutke se razgrađuju na 60. Tako da, onda je upitno šta mi na kraju pijemo“, objašnjava ona.

Postoje različiti oblici surutke – tečna, u prahu, prečišćeni proteini. Doktorica Mandić napominje da sve to spada u varijabalne faktore, ali surutka u prahu je vrsta koja se ne preporučuje.

„Što svežija surutka, to bolje, pogotovo ako nije prošla proces pasterizacije. Danas je vrlo teško pronaći sirovu surutku. Tako se čuvaju enzimi i proteini. Surutka u prahu je najgori oblik. Kada pogledate sastav, to je vrlo mala količina proteina. Videćete da je 70 odsto laktoza. Postoje enzimi koji potpomažu jetri, ali to su istraživanja koja su rađena na životinjama“, kaže doktorica i dodaje da je dokazano da podstiče stvaranja glutationa.

„To je antioskidant koji stvara naša jetra i samim tim podstiče regeneraciju. Ljudi koji su osetljivi na laktoru, ne bi trebalo da koriste surutku, naročito surutku u prahu. To je kao da ste uzeli šećer u prahu. Lično ne preporučujem pacijentima da piju surutku“, kaže doktorica Bojana Mandić, prenosi Krstarica.

Ali dok uživamo u svakom zalogaju, često se zapitamo: da li treba vaditi koštice ili ih bezbrižno pojesti?

Mnogi još od djetinjstva vjjeruju u priču da će im „porasti lubenica u stomaku“ ako pojedu koštice. Međutim, stvarnost je daleko od toga. Stručnjaci potvrđuju da su koštice lubenice potpuno bezbjedne za jelo, pa čak i korisne za zdravlje.

U svom sirovom obliku, koštice su bogate nutrijentima poput magnezijuma, gvožđa, cinka i proteina. Najveću korist od njih imamo kada se osuše i blago ispeku – tada postaju hrskava, hranljiva grickalica, slična sjemenkama bundeve ili suncokreta.

Naravno, ako pojedete nekoliko sirovih koštica dok jedete parče lubenice, nećete ni ojsetiti razliku. One jednostavno prođu kroz sistem za varenje, često i bez razlaganja. Ipak, osobe koje imaju problema sa varenjem možda bi trebalo da izbjegavaju veće količine.

Zanimljivo je da se u nekim kulturama upravo koštice više cijene od samog ploda. U Nigeriji i pojedinim dijelovima Azije, od njih se pripremaju razna jela i proteinski bogate paste.

Dakle, sljedeći put kada zagrizete parče lubenice, ne morate se mučiti vađenjem svake koštice. Ako vam ne smetaju – slobodno ih pojedite, prenosi B92.