Zašto neke kokoške imaju smanjenu nosivost i nose meka ili jaja bez ljuske?

Na nosivost kokošaka mogu da utiču brojni faktori od hrane, vode do neadekvatnih uslova držanja, nedovoljno svjetlosti i starosti jedinke. Najčešće ni sami uzgajivači živine ne primjećuju prve znake pada nosivosti, a kad se to dogodi pokušavaju da utvrde zašto je došlo do ovog problema.

Jedan od uzroka može biti i bolest poznata pod imenom sindrom pada nosivosti. U pitanju je infektivno oboljenje kokošaka, koje pored vidno smanjene nosivosti, karakterišu i jaja sa mekom ljuskom ili jaja bez ljuske.

Šta je sindrom pada nosivosti?

Sindroma pada nosivosti je virusno, infektivno oboljenje koka nosilja ili roditeljski jata koje karakteriše nagli pad broja snesenih jaja, ali i njihov izgled i kvalitet. Ovaj sindrom prvi put je opisan 1976. godine i vjeruje se da je bolest nastala kao posljedica korišćenja vakcine za životnu koja je nastala na kulturi pataka. U pitanju je Atadenovirus čiji su prirodni nosioci guske i patke ali se one od njega ne razboljevaju. Klinička slika bolesti se razvija samo kod kokošaka. Na ovaj virus su osetljive sve starosne kategorije kokošaka, ali je najuočljiviji upravo kod nosilja zbog izgleda jaja.

Postoje tri najčešća načina prenošenja infekcije:

1. Vertikalni odnosno preko jaja zaraženih roditelja na potomstvo pri čemu se virus aktivira nakon dostizanja polne zrelosti kokoške. Veoma često ovako zaražene jedinke ne izlučuju virus u spoljnu sredinu, niti stvaraju antitela sve dok nosivost ne dostigne 50 i više procenata od očekivanog broja jaja.
2. Drugi je horizontalni i najčešće ima endemičnu formu bolesti. Naime, virus koji je prisutan na spoljašnjoj ljusci jajeta kontaminira posude i kolica za transport odakle se prenosi na druge predmete koje se koriste na farmi. Infekcija se može prenijeti iz jednog jata u drugo jato i preko ljudi koji nadziru rad, kao drugim indirektnim načinima zaražavanja i najčešće se javlja na farmama koka nosilja.
3. Treći način je sporadičan i do infekcije dolazi u direktnom kontaktu kokošaka sa jatima pataka ili gusaka. Do zaražavanja dolazi kad živina koriste istu posudu za vodu ili hrane koja je uprljane izmetom gusaka ili pataka.

U poslednja dva slučaja prenosa infekcije virus se razmnožava u nosu kokoške, a potom se limfom širi do slezine i grudne žlezde. Inkubacioni period je vrlo promjenljiv i može da traje od pet dana do deset nedelja. Prenos virusa sa ptice na pticu je vrlo redak i najčešće se dešava prilikom transporta živine.

Simptomi i preventiva

Simptomi bolesti se uočavaju tek kad zaražene kokoške počnu da nose jaja sa mekom ljuskom koje same koke najčešće pojedu. Jaja zaraženih kokošaka su vidno manja, dolazi do gubitka boje ljuske kod pigmentisanih jaja, potom tanke i meke ljuske ili jaja bez ljuske. Jaja tanke ljuske često su rapavog izgleda sa vodenastim bjelancetom.

Uprkos bolesti jato izgleda zdravo samo se ponekad kod zaraženih jedinki može primijetiti potištenost, slabiji apetit ili prolazna vodena dijareja. Pad nosivosti kod zaraženih kokošaka može da dostigne i 40 odsto a najčešće traje između četiri i deset nedelja posle čega se nosivost i kvalitet jaja vraća na uobičajeni novo.

Pročitajte: Kako osigurati da vaše kokoške daju više jaja u proljeće?

Ova bolest ne utiče na mortalitet, niti dovodi do smanjene oplodnje jaja. Kliničkim ispitivanjem je utvrđeno da zaražene jedinke imaju blago uvećanu jetru, upalu jajovoda u kojim se mogu pronaći jaja u različitim fazama formiranja. Bolest se dijagnostikuje serološkim ispitivanjem.

S obzirom na to da ova infekcija ne utiče na smrtnost živine terapije nema. U slučaju zaraze stručnjaci savjetuju povećanje proteina u ishrani uz dodavanje vitamina. Kako se ova infekcija može prenositi sa zaraženih roditelja na potomstvo važno je proizvodnju jaja započeti sa zdravim jatom. U slučaju da do zaraze dođe indirektnim putem neophodno je sprovesti temeljnu higijenu i posebno voditi računa o načinu transporta i skladištenju jaja.

U cilju sprječavanja pojave sindroma pada nosivosti vrši se i vakcinacija pilića u periodu od 14 do 16 nedelje života čim sprečava ispoljavanje kliničke slike bolesti i gubitaka novca uslijed pada novosti koka nosilja. Vakcina ne sprečava širenje virusa već ga samo umanjuje. Nakon vakcinacije kokoške su najčešće zaštićene u periodu od oko godinu dana, navodi portal Agro biznis magazin