Koliko sela, toliko običaja, a koliko pčelara toliko i načina pčelarenja. I dok neki pčelari tvrde da pčelinja društva zimi ne treba posebno utopljavati Sveto Koldžić iz Štrbaca kod Rudog to opovrgava postavljanjem folija na satonoše, ali i omotavanjem košnica.
Folija služi pčelama za lakše održavanje mikro klime u košnici ,ili lakšeg održavanja konstantne temperature u košnici. Vlaga se pojavljuje u svakoj košnici kada pčele krenu sa odgajanjem legla. Folija omogućava pčelama sakupljanje kondenza unutar košnice kada su vremenski uslovi loši i kada pčele ne mogu izvan košnice, inače mnoge stradaju baš iz razloga što moraju izlaziti po vodu a napolju je kiša ili je došlo do zahlađenja.
“Za omotovanje tijela košnice sa kubetom i hranom koristim parapropustljivu foliju. Da bi je lakše i brže postavio i skinuo na tri mjesta na kraju komada folije sam zašio čičak tako da se ovaj posao kvalitetno obavi”, kaže Koldžić.
Efikasna metoda
On objašnjava da je prošle godine u vrijeme ljutih mrazeva na pčelinjaku na hiljadu metara nadmorske visine ova crna folija pobeijlila od kristala nastalih isparavanjem pare i toplote iz tijela košnice.
“Ovo se pokazalo veoma efikasno. Folije postavljam u decembru, a skidam početkom maja. One čuvaju toplotu u košnici, privlače sunce kad ga je najmanje, a paru ispuštaju u jednom smjeru tako da u tijelu nema nikad vlage što može biti pogubno za pčelinja društva”, dodaje Koldžić.
Pored ovog načina čuvanja toplote i mikroklime u košnici Koldžić na satonoše postavlja providne parapropustljive folije koje nikad ne skida u toku pčelarske sezone.
“To radim odavno s tim da ispod ovog matrijala stavljam pogače a onda zbijeg sa običnom hranilicom kroz koju struje isparenja iz košnica”, ističe ovaj pčelar.
Posebni recepti za uspijeh
Da bi imao zdrava i produktivna društva Koldžić je svake godine, na kraju februara, dodavao na satonošu dve pogače sa po dva kilograma koje pravi po posebnom receptu.
“Na 50 kilograma mljevenog šećera dodam pet kilograma meda, 1,5 kilogram suvog kvasca, zatim 1,5 kilograma polena, četiri litra KASA 81, pola litra jabukovog sirćeta, dva limuna i supenu kašiku soli, kaže Koldžić.
Da bi dobio kvalitetan med ne kosti hemijske preparate za uništavanje varoe, već ram građevnjak, KAS 81, mravlju i oksalnu kiselinu.
Sveto je jedan od najboljih pčelara na ovim prostorima, nosilac brojnih priznanja za paletu od dvadesetak proizvoda na bazi meda, polena i propolisa.
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Piše: Radoje TASIĆ