Da li je kristalizovani med bezbijedan za jelo i dobar za zdravlje?

Med je jedna od najzdravijih namirnica i ima ulogu u regulisanju dijabetesa kao deo urovnotežene ishrane, ali šta se dešava kada se med kristalizuje – da li je tada bezbedan za konzumiranje?

Med se smatra jednim od najzdravijih zaslađivača, ali ako je sadržaj vaše tegle dobio kristalizovanu teksturu, verovatno se pitate da li se med pokvario.

Da li je kristalizovani med bezbedan za jelo?

Med ima neograničeni rok trajanja i ne kvari se.

„Med pronađen u egipatskim grobnicama bio je dobar hiljadama godina kasnije“, kaže En Mari Fauvel, direktorka Američkog udruženja proizvođača meda.

Hemijski sastav meda ima iznenađujuće nizak udeo vode i visok pH. Zbog toga je vrlo teško, gotovo nemoguće da se bakterije i drugi mikrobi razvijaju u njemu.

Jedino što može potencijalno da promeni sigurnost konzumiranja meda je ako u njega dodate vodu.

„Ne sipajte vodu u teglu s medom jer to može da uzrokuje fermentaciju. Tako se pravi medovina. Fermentisani med će imati miris na hleb i alkohol“, kaže Fauvel.

Kako čuvati med?

Čuvajte med u dobro zatvorenoj posudi kako biste smanjili izloženost vazduhu ili vlazi da biste sprečili fermentaciju. Osim kristalizacije, s vremenom mogu da se pojave i druge promene u konzistenciji ili boji meda. Može da potamni, ili postane mutan i gust, ali te vrste promena ne znače da se med pokvario, tako da je i dalje savršeno siguran za jelo i uživanje u njegovom ukusu.

Zašto se med kristalizuje?

„Kristalizacija je prirodni proces za med“, kaže Fauvel.

„Med je zasićen rastvor, što znači da ima viška molekula šećera u odnosu na sadržaj vode“, dodaje.

Neke vrste meda mogu da se kristalizuju brže od drugih, u zavisnosti od količine glukoze ili fruktoze koju sadrže.

„Svaka vrsta meda s višom razmerom glukoze, poput meda od uljane repice, kristalizuje se brže, dok med s višom razmerom fruktoze, poput tupelo meda, kristalizuju se sporije“, objašnjava Fauvel.

Može li da se spreči kristalizacija meda?

Na kraju će se sav med kristalizovati jer je to prirodan proces kroz koji prolazi, ali postoje stvari koje možete da uradite kako biste usporili proces. Temperatura čuvanja je važan faktor.

„Brzina kristalizacije izgleda kao zvonasta kriva linija između niskih i visokih temperatura. Dakle, čuvanje meda na visokim ili niskim temperaturama“, kaže Fauvel.

„Čuvajte med na sobnoj temperaturi i izbegavajte preterano vlažne uslove“, ističe.

„Nema zapravo ništa loše u kristalizovanom medu, u Evropi se obično prodaje u tom gušćem, kristalizovanom obliku. To ga čini manje neurednim za korišćenje jer je manja verovatnoća da će curiti s tosta ili kašike“, objašnjava.

„Ako se vaš med kristalizovao, a želite da mu vratiti tečnu teksturu za određeno jelo, jednostavno uzmite količinu koju planirate da upotrebite i stavite je u čašu ili drugu posudu otpornu na toplotu, koju ćete potom potopiti u posudu sa toplom, ali nikako ključalom vodom“, savetuje Fauvel.

Ako stavite sirovi med u ključalu vodu, to će uništiti njegove zdrave enzime. Pustite kristaliziovani med da odstoji u toploj vodi dok ne dobije željenu konzistenciju, piše Real Simple.

Izvor: zena.blic.rs