Predsednik Beogradskog udruženja pčelara, Stanko Rajić, podelio je svoja bogata iskustva i stručne savete o aktuelnim izazovima u pčelarstvu, uticaju klimatskih promena, tehnikama zaštite pčela i neophodnosti edukacije u ovoj sve značajnijoj grani poljoprivrede.
Dok se pčelari bore sa nepredvidivim vremenskim prilikama, gubicima u pčelinjim zajednicama i nedostatkom prirodne hrane, Rajić naglašava da je pravovremena priprema presudna za opstanak i razvoj pčela. U razgovoru je detaljno analizirao šta pčelari mogu da učine kako bi svoje zajednice uspešno pripremili za prolećnu sezonu, kako da se izbore sa bolestima i kako da zaštite svoje pčele od pesticida. Takođe, osvrnuo se i na ovogodišnji BeFest, jedan od najznačajnijih događaja u pčelarstvu u regionu, koji je okupio vrhunske stručnjake i ponudio nove perspektive za unapređenje pčelarske prakse.
Klimatske promene i uticaj na pčelarstvo
Vremenske prilike poslednjih meseci predstavljaju veliki izazov za pčelare. „Za pčelu je najbolje kada bi početkom novembra pao sneg i ne bi prestao do marta. Kontinuirana, hladna temperatura ne šteti pčelama, ali nagle promene temperature, sa visokim dnevnim temperaturama i mrazevima noću, izuzetno loše utiču na njih“, objašnjava Rajić.
Pčelari trenutno imaju ograničene mogućnosti da pomognu svojim zajednicama, jer, kako kaže, „ako ste sve uradili kako treba prošle sezone, sada samo gledate i uživate. Ali ako niste, malo toga se sada može ispraviti“. Jedna od preporučenih tehnika je „sužavanje plodišta“, kako bi se smanjio prostor u košnici i time pomoglo pčelama da lakše održe temperaturu.
Hrana i prihranjivanje pčela
Prošlog leta Srbiju su pogodile suše, što je dovelo do lošeg cvetanja biljaka i nedostatka prirodne ishrane za pčele. „Možemo dodati invertovani šećer ili šećerno-medne pogače, ali to je samo energetska hrana. Ono što nedostaje su minerali i belančevine, a to pčelama ne možemo lako obezbediti“, ističe Rajić.
Problem nedostatka prirodne hrane pčelari u drugim zemljama pokušavaju da reše dodavanjem različitih suplemenata. „U Mađarskoj sam na sajmu video nekoliko štandova sa pčelarskom opremom, ali većina je bila posvećena suplementima za razvoj pčelinjih zajednica. Kod nas se o tome malo zna“, dodaje on.
Bolesti i gubici u pčelarstvu
Ove godine veliki broj pčelara prijavljuje značajne gubitke u pčelinjim društvima. „Pre svega, potrebno je ukloniti uginule zajednice, dezinfikovati košnice i opremu. Naši pčelari jako malo pažnje posvećuju dezinfekciji terena na pčelinjaku, a to je izuzetno važno“, naglašava Rajić.
Najveća pretnja pčelama je parazit varoa, koji oslabljuje organizam pčela i otvara put virusima. „Kada varoa napravi ranu na hitinu pčele, ona ne može da zaraste, što omogućava virusima da je napadnu. Pčele oslabljene ovim virusima kraće žive, a ako zajednica ne proizvede dovoljno mladih pčela tokom godine, u proleće košnice ostaju poluprazne“, objašnjava Rajić.
Kontrola rojenja pčela
Rojenje se najčešće javlja u maju, junu i julu, ali postoje načini da se ono spreči. „Jedan od dobrih načina je veštačko razrojavanje, jer se time prekida leglo, što onemogućava razvoj parazita. Osim toga, pčelari dobijaju novu, mladu maticu koja nije sklona rojenju“, kaže Rajić.
Iako neki pčelari smatraju da je prirodno rojenje dobro za razvoj zajednica, Rajić upozorava da se selekcija koja bi u prirodi trajala milionima godina mora ubrzati kako bi pčelarstvo bilo uspešno u današnjim uslovima.
Oprašivanje i zaštita pčela od pesticida
Pčele oprašuju preko 70% biljaka, što je njihova najveća uloga u ekosistemu. Međutim, problem predstavljaju pesticidi koji se koriste u voćnjacima. „U Beogradskom udruženju pčelara insistiramo na edukaciji. Savez pčelarskih organizacija nedavno je štampao plakate kojima edukujemo voćare kako da pravilno koriste hemijska sredstva“, ističe Rajić.
„Mi znamo da je hemijska zaštita neophodna za razvoj poljoprivrede, ali ako se pesticidi koriste pravilno, i voćari i pčelari mogu biti zadovoljni. Najveći problem je što se kod nas malo ulaže u edukaciju“, dodaje on.
Izvor: PRVA TV, emisija PLODNO I RODNO