Petak, 21 Juna, 2024
spot_img
NaslovnicaPoljoprivredne granePovrtarstvoPrašna krastavost krompira - štetnost i suzbijanje

Prašna krastavost krompira – štetnost i suzbijanje

UKLJUČITE SE U NAŠU VIBER ZAJEDNICU

Prouzrokovač prašne krastavosti krompira je gljiva Spongospora subterranea.

Ova gljiva je, između, ostalog poznata i kao prenosioc – vektor nekih veo-ma štetnih fitopatogenih virusa.

Simptomi. Ona napada podzemne delove krompira prrouzrokujući mehuraste izraštaje 4 – 5 mm u prečniku. U zavisnosti od broja infekcija mogu biti pojedinačni ili u grupi. Ti izraštaji su u početku beličaste boje, a posle pucanja kore, iznad izdraštaja koja ih pokriva, dobijaju tamnu boju i iz njih ispada prašna masa rđaste ili crne boje, a to su spore gljive. Kora puca zvezdasto i na kretolama ostaju zvezdasta udubljenja i dobijaju krastav izgled. Povrede su plitke, stvara se pluta, koja izoluje obolela mesta, ali zato umanjuje tržišnu vrednost krtola.

Kako gljiva prodire. Gljiva prodire kroz lenticele. Lenticele su otvori koji koji omogućavaju razmenu gasova kroz koru drvenastih stabala i sekundarno zadeblja-lih korenova, a ima ih i na plodovima voćaka i krtolama krompira. Usled nedo-statka mehanizama kojim se savlađuje nepovređeno plutino tkivo, koje je i najo-tpornije prema parazitima biljaka, paraziti koriste put prodora u biljku kroz lenti-cele kako na nadzemnim tako i na podzemnim delovima biljaka.

Tokom sezone rasta. Lenticele su otvorene, a tokom zime su zatvorene. Zimi su obično pokrivene slojem felogena i predstavljaju barijeru za prodiranje. U odnosu na veličinu i građu lenticele se obično dosta razlikuju, što upućuje na pretpostavku da broj i veličina lenticela mogu da utiču na mogućnostprodiranja patogena kroz njih.

Kličine cevčice ili hife gljive koje ulaze u biljku kroz lenticele to čine između ćelija lenticele, ali ne prodiru u njih i ne koriste njihov sadržaj.

Gljiva stvara plazmod u obolelom delu biljke u kome ostaju ovalne zoospore. U toku vegetacije obavljuju se i dalje primarne infekcije ovim sporama.One su veoma vitalne i u zemlji mogu da očuvaju svoju klijavost 3 – 5 godina. Ukoliko je proleće vlažno i hladno infekcije su veoma uspešne.

Ova gljiva može da prodre u biljku i preko rana. Povrede i rane mogu biti prouzrokovane i ljudskim radom, prirodnim agensima, kao što su vetar, grad, temperatuura i svetlost, razni insekti i nematode. Spoljašnji zaštitni omotač domaćina može takođe biti privremeno oštaćen kao prirodna poslastica porasta i razvoja biljaka.

Mnoge radne operacije u poljoprivredi mogu prouzrokovati povrede i rane koje mogu biti iskorišćene za prodor pojedinih gljiva i patogena ili doprinose širenju patogena kroz useve. Ove operacije su obrada zemljišta, pljevljenje,  kalemljenje, rezidba, presađivanje i berba.

Dakle drugi način prodora gljiva je kroz povrede i rane. Svaka povreda je otvorena rana. Osim toga povrede i rane izlučuju rastvore bogate u ugljenim hidratima i aminokiselinama koji vrše stimulaciju klijanja spora ili privlače zoospore gljiva.

U krtolama ispod mesta zaraze stvara se sloj plute koji blokira parazita i izaziva odstranjivanje izumrlih ćelija. Ovakve krtole imaju smanjenu tržišnu vrednost.

Takođe može da se prenosi zaraženim krtolama ili zemljištem.

Vegetativno prenošenje je prenošenje vegetativnim razmnožavanjem biljaka i u tom slučaju patogen se širi na čitavo prostranstvo i to putem krtola, lukovica, stolona, reznica i kalemljenjem.

Prenošenje parazita se može desiti i pri skladištenju, berbi i transportu biljnih produkata, semena i drugog biljnog materijala i međusobnim dodirom.

Prenošenje zemljištem. Optimalna vrednost Ph zemljišta za razvoj ove gljive je 4,7 – 5,5. U tom opsegu i uz dovoljno vlage može da klija i do 100% spora. Sa povećanjem pH vrednosti njena klijavost naglo opada.

Gajenjem biljaka u monokulturi imaju za posledicu nagomilavanje reprodukci-onog materijala patogena koji napadaju podzemne delove biljaka.

Osim što pravi štete svojim prisustvom, ova gljiva je i vektor najmanje petna-estbiljnih virusa, kao npr. virus žbunavosti vrha krompira.

Suzbijanje

Pre nego što pristupimo hemijskoj zaštiti moramo biti sigurni da smo obavili sve ostale mere nege.  Početak svake zaštite je dobra preventiva.

Agrotehničke mere

Ovim merama se stvaraju povoljni uslovi za razvoj i rast gajene biljke a nepovoljni za razvoj patogena. Uvek treba krenuti od početka. Pre svega setva zdravog semena i sadnja krtola na zemljištu na kom se poštuje plodored.

Prilikom izbora materijala za setvu i sadnju treba obratiti prvo pažnju na simptome koje mogu biti karakteristični za neke bolesti  kao što su krastavost, pe-gavost, tumoralni izraštaji idr. Iako ovaj metod nije uvek pouzdan uvek treba po-četi od njega. Veoma važna stvar je dokazivsot porekla setvenog i sadnog mate-rijala da bi se znalo da li potiče sa zaraženih ili nezaraženih parcela.

Proizvodnja zdravog sadnog matrijala i dokazivost porekla. Za proizvodnju zdravog sadnog materijala treba da se ispoštuju neke mere:

  • Pre svega gajenjem semenskog useva na nezaraženim parcelama. Da bi se to postiglo vrši se kontrola semenskih parcela i matičnih zasada još u toku vegetacije i na osnovu stručnih nalaza oni se proglašavaju zaraženim ili neza-raženim. Ovaj pregled je naročito važan kod biljaka kod biljaka koji se ra-zmnožavaju vegetativno kao što je, npr krompir.
  • Semenska proizvodnja i proizvodnja sadnog materijala se mora vršiti u oblastima gde nema patogena ili gde uslovi za njihov razvoj patogena nisu povoljni.
  • Ovde smo došli do sledeće agrotehničke mere: prostorna izolacija.
  • Prostorna izolacija. Prostorna izolacija podrazumeva da između starijih i mladih useva postoji prazan prostor. Ovim se smanjuje mogućnost kontakta između zaraženih i zdravih biljaka. Takođe ovom merom se smanjuje mogućnost da se bolest prenese vektorom. Sledeća u nizu mera je obrada zemljišta.
  • Obradom zemljišta se nepovoljno utiče na održavanje biljnih parazita.
  • U zavisnosti od načina obrade, vremena i dubine oranja menjaju se fizička svojstva i struktura zemljišta, menja se vlažnost i temperatura, a što utiče na uslove za život i razvoj izazivača bolesti, ograničava ili likvidira zaraznih potencijal nekih patogenih organizama. Takođe redovnom i pravilnom obradom zemljišta stvaraju se uslovi za eliminaciju korovskih biljaka koje služe kao biljke domaćini mnogih bolesti gajenih biljaka. Da bi se površina potpuno oslobodila od patogena vrši se dezinfekcija ze-mljišta.

Redovnom kultivacijom i održavanjem zemljišta u rastresitom i čistom stanju stvaraju se uslovi za eliminaciju korovskih biljaka koje mogu biti i domaćini mnogih izazivača bolesti gajenih biljaka. Osim toga, korovi iskorišćavaju vodu i mineralne materije iz zemljišta namenjene gajenim biljkama i usled njihove robusne građe nadvisuju gajenu biljku, smanjujući joj životni prostor i zasenjujući je što utiče na smanjenu ishranu i uzrokuje nedostatak svetlosti za fotosintezu.

  • Toplotna sterilizacija zemljišta i pribora. Ovaj metod se primenjuje kod suzbijanja patogena koji se prenose zemljištem. Ovaj postupak je dosta skup pa se primenjuje sterilizacija zemljišta obavlja u plastenicima i staklenicima, a ponekad i u klijalištu i toplim lejama.

Ovaj postupak se obavlja u velikim buradima i kazanima ispod kojih naložimo vatru da bi zagrejali vodu u njima. Istovremeno u druge manje posude stavljamo pribor koji želimo da dezinfikujemo ili zemlju debljine deset centimetara. Sterilizacija je gotova kad prođe pola sata od početka ključanja vode,a posude mo-raju biti zatvorene.

Ovaj postupak može da se obavlja i u specijalnim posudama,  koje se zovu zemljišni sterilizatori, u koje se ubacuje para pod pritiskom, ili u komarama sta-klare, gde se para ubacuje cevima i difunduje kroz zemljište.  Sterilizacija je gotova kad se temperatura u najhladnijem kraju zemljišta zadrži najmanje 30 minuta na 82 stepena Celzjusa ili iznad jer su na toj temperaturi skoro svi biljni delovi uništeni.

Suviše visoku ili visoku temperaturu u dužem trajanju tokom sterilizacije zemljišta treba izbeći jer se na taj način uništavaju skoro svi normalni saprofitni organizmi već i oslobađanje toksičnih soli mangana i ubijanje nitrificiraćih bakterija što dovodi do akomulacije toksičnog nivoa amonijaka.

  • Đubrenje. Đubrenjem se obogaćuje zemljište odgovarajućim hranljivim materijama, a time i posredno utiče na njegovu strukturu i poboljšanje vazdušnog, toplotnog i vodnog režima. Ovom merom se menja sastav i fiziološka svojstva biljaka, čime se utiče i na stepen njihove osetljivosti prema pojedinim bolestima.

Azotna đubriva. Utiču  na produženje vegetacije, pojačavaju bujnost i doprinose povećanju prinosa. Međutim, ovako bujni usevi teže podnose nedostatak vlage u zemljištu. Treba napomenuti da uneta u povećanim količinama azotna đubriva po-jačavaju osetljivost biljaka prema štetočinama i patogenima što iziskuje povećanu upotrebu pesticida. Međutim, u nekim slučajevima amonijačni azot smanjuje intenzitet napada nekih štetočina.

Fosforna đubriva pomažu zadebljavanju kutikularnog sloja i vode ka jačem i bržem razviću mehaničkih tkiva. Povoljno deluje na redukciju uzročnika nekih bo-lesti, doprinosi ubrzanom rastu korena i povećava otpornost sejanaca prema para-zitima iz zemljišta. Takođe dovodi zadebljavanja kutikularnog sloja i vode ka jačem i bržem razviću mehaničkih tkiva. Međutim, kod nekih biljaka povećana količina fosfornih đubriva utiče na smanjenu otpornost nekih biljaka. Usvajanje fosfora za-visi od sastava i prisustva mikroflore u zemljištu. Pre svega u blizini korenovog si-stema.

Kalijum u značajnoj meri doprinosi otpornosti nekih biljaka, a njegovo usvajanje je vezano za prisustvo kalcijuma i magnezijuma i njihovu pristupačnost.

Značajno je i đubrenje mikroelementima, kao što su bor, cing, gvožđe, mangan, bakar i dr. Uneta u malim količinama povoljno imaju važnu ulogu u biohemjskim i fiziološkim procesima biljaka i povećavaju otpornost gajenih biljaka prema bolestima.

Primena đubriva, uopšte na promenu hemijskog sastava i kiselosti zemljišta i ta-ko stvara nepovoljne uslove za razvoj patogena, a povoljne za gajene biljke.

  • Plodored predstavlja važnu agrotehničku meru u sprečavanju pojave mnogih bolesti. Značaj ploderada je u tome što se sprečava nagomilavanje količine infektivnog materijala, pad rodnosti, pojačavanje intenziteta bolesti i propadanju biljaka ako nisu primenjene neke mere zaštite.

 Mnogi patogeni prezimljuju u zemljištu i u proleće naredne godine je sposoban da obnovi zarazu. Primenom plodoreda, usled različitog hemijskog sastava korena, menja se mikrobiološki sastav zemljišta koji ima selektivnu ulogu. Mnogi mikroo-rganizmi usled pojave mikroorganizama gube svoju patogeni moć ili bivaju uništeni od antagonista.

Korišćenjem plodoreda u trajanju od najmanje 5 -6 godina, koji podrazumeva da se posle sadnje krompira, na tim površinama gaje biljke koje pripadaju drugim vrstama i familijama Spongospora može biti eliminisana iz zemljišta. Na tim povrinama se gaje biljke koje patogen ne može napsti pa vremenom patogen sposobnost preživljavanja u zemljištu.

  • Gajenje otpornih i tolerantnih sorata

  • Uvođenjem u proizvodnju i gajenjem otpornih sorata važnijih poljoprivrednih kultura otpornih prema najzastupljenijim patogenima ostavruje se povećana dobit i izbegavaju se rizici i štete koje mogu na-stati. Ovaj metod je naročito značajna jer gajenje otpornih sorti ne iziskuje pri-menu hemijskih sredstava, a kod pojedinih vrsta je i jedina rentabilna metoda. Međutim, stalno se pojavljuju nove rase patogena na koja gajena biljka nije otpo-rna. Gajenje tolerantnih sorata predstavlja problem jer predstavljaju potencijalni izvor zaraze, a u kombinovanoj zarazi, npr sa virusima, doprinose smanjenju plodnosti.

Organska poljoprivreda

Preduslov da bi se neki proizvođač gajio organskom poljoprivredom je da se učlani u neku od organizacija koje su za to registrovane od strane države. Samim tim proizvođač je saglasan sa svim uslovima i pravilima propisanim od strane organizacije u koju je pristupio.

Prvo što mora da uradi je da dokaže šta je na datoj površini gajio i šta je prime-njivao. Površine pored višegodišnjih zasada i pored puteva sa jakim saobraćajem nisu pogodne za organsku proizvodnju. Takođe, ako je na datim površinama pri-menjivao insekticide na bazi hlorovanih ugljovodonika ili herbicide koji imaju jako perzistentno (dugo) delovanje mora sačekati još par godina pre nego što privede zemljište organskoj proizvodnji.

Proizvođač se obavezuje da će gajiti veći broj kultura, radi plodoreda, a pri tom ni jedna kultura ne sme biti zastupljena sa više od 25% površine.

Umesto mineralnog đubriva primenjuje se organsko đubrivo – kompost.

Upotreba pesticida je isključena, a herbicida – zabranjena.

Suzbijanje štetočina se obavlja biloškom metodom.

Celokupna proizvodnja i tehnološki proces se obavlja pod nadzorom ovlašćenih stručnjaka. Za ovakvu proizvodnju prođač dobija atest kojom garantuje za svoje proizvode.

Integralna proizvodnja

Integralna poljoprivreda ne isključuje upotrebu pesti-cida, ali se primenjuju „meki pesticidi“. Oni imaju minimalan ili neškodljiv efekat na gajene biljke i neciljne organizme, a maksimalan na ciljane organizme. Takođe podrazumeva da smo pre toga iskoristili sve druge mere zaštite.

Podrazumeva da se dobro prati populacija patogena i korisnih organizama.

Takođe podrazumeva da smo pre upoterbe hemijskih mera sproveli sve druge mere, gore navedene, mere.

Administrativne mere podrazumevaju sve one mere za čiji rad i kontrolu odgo-vara država. Pod njima se podrazumeva unutrašnji i spoljašnji karantin, kontrolu spontane flore i faune, kontrolu uvoza i izvoza semena i poljoprivrednih proizvoda, introkuovanja prirodnih neprijatelja patogena i korova. Svi propisi su usaglašeni sa međunarodnim standardima i preuzetim obavezama.

Autor: Tošić Aleksandar
Diplomirani inženjer poljoprivrede za zaštitu bilja

Izvor: AgroSavjet

POVEZANI ČLANCI

NAJNOVIJE VIJESTI