Paradajz znači rajska biljka i nije čudo što je najvažnije povrće. Sa napretkom nauke i medicine dolazi se sve više do saznanja o njegovoj ljekovitosti.
Usjev odgajen na otvorenom daje plodove sa dvostruko više vitamina C nego iz plastenika. On sadrži i materije koje mogu slobodno da se nazovu biljnim antibioticima, jer štite naš organizam od štetnih bakterija. Takođe, sadrži razne fermente, organske kiseline, celulozu i pektin.
Iako je prva asocijacija na paradajz, salata, ovo povrće je mnogo više od toga, piše Stvarukusa.rs.
Paradajz je prepun vlakana, vitamina, minera i fitonutrijentima i zbog toga je nezamjenljiv na svakoj trpezi.
Bogat je vitaminima B6, C i K, sadrži beta karoten, biotin, niacin, kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, cink i selen, kao i mnoge organske kiseline poput limunske i jabučne koje određuju karakterističan ukus paradajza.
Zbog visokog sadržaja antioksidanata on je pravi eliksir zdravlja.
Kombinovano djelovanje gvožđa i vitamina C, koje sadrži paradajz, pomaže u sintezi hemoglobina i stvaranju novih crvenih krvnih zrnaca, čime pomaže u sprečavanju ili liječenju različitih vrsta anemije.
Pročitajte: Zapečeni punjeni paradajz: Idealan ljetni lagan ručak! (RECEPT)
Zbog toga što sadrži vitamin C, kalcijum i fosfor, paradajz je veoma dobar za zdravlje kostiju i zuba.
Poboljšava rad srca pomažući u snižavanju pritiska zbog visokog sadržaja kalijuma. Takođe spriječava oksidaciju holesterola, što je jedan od prvih koraka u stvaranju aterosklerotičnih plakova.
Likopen, koji se nalazi u paradajzu, poboljšava sposobnost kože da se zaštiti od štetnih UV zraka. Pošto je bogat vitaminima A i C, to ga čini korisnim smanjujući starenje kože i uklanjajući nedostatke na koži.
Visok sadržaj kalijuma i fosfora u crvenom soku paradajza pomaže u ublažavanju simptoma stresa i umora, kao i u ublažavanju grčeva mišića.
Da biste iskoristili ljekovita svojstva paradajza, možete ga jesti sirovog ili skuvanog u različitim jelima.
Pročitajte: Paradajz pelat u teglama /RECEPT/