Guฤa – Srbija je po prvi put u istoriji proizvela elitno sjeme krompira koje ฤe se na proljeฤe naฤi u srpskim njivama na oko 50 hektara.
Ovo je rekao profesor Zoran Broฤiฤ profesor poljoprivrednog fakulteta iz Beogrda koji je vodio projekat u centru za krompir u Guฤi.
„Uspeli smo danas da uz pomoฤ meristema i mikropropagacije doฤemo do bezvirusne prve domaฤe elite .Proizveli smo oko 120 tona domaฤe elite – dezire, agrije, kleopatre, kenebeka, sinore, dok je Dragaฤevski meseฤar u fazi priznavanja i vraฤanja na sortnu listu i biฤe to uskoro jedina srpska sorta dok su ostale strane. Za desetak dana, dobiฤemo papire i pripremamo ambalaลพu za doradu, u magacinu Vranjici gde se nalaze prve komercijalne koliฤine. Cene su niลพe od uvoznog krompira, a garantujem da je kvalitet evropski“, kaลพe za RINU Broฤiฤ.
Centar za krompir u Guฤi pripada ministarstvu prosvete i tehnoloลกkog razvoja ali je skoro dvije decenije u blokadi zbog dugova za elektriฤnu energiju. Ipak, ova institucija sa zgradom od preko 1000 metara kvadratnih pukim ฤudom i zahvaljujuฤi visprenim Dragaฤevcima koji gaje poseban kult prema krompiru, ostala je na nogama.
„Laboratorije smo saฤuvali sa partnerom koji ih je dodatno opremio i osposobio za rad. Ovo je neลกto ลกto je potrebno drลพavi Srbiji ukoliko ลพeli da se ozbiljno bavi poljoprivredom . Naลกa drลพava godiลกnje uveze sjemenskog krompira za preko 5 milona evra. A mi smo proizveli vrhunsko sjeme i plus jednu domaฤu sortu. Ovaj institut jedini je preลพiveo tragediju koja je zatekla sliฤne institute u drลพavi“, kaลพe Miliฤ Domanoviฤ vd direktor Centra.
Ministar za inovacije i tehnoloลกki razvoj Nenad Popoviฤ posjetio je pre dvije godine Institut i obeฤao konkretnu pomoฤ.
„Centar za krompir u Guฤi kod Inovacionog fonda koji predvodi Nenad Popoviฤ konkurisao je dva puta i nijednom projekat nije proลกao , iako je tadaลกnji ministar bio u posjeti. Oฤekivali smo da ฤemo dobiti sredstva, jer smo imali dobar projekat“, izjavio je Broฤiฤ.
Inaฤe, planovi i za narednu godinu ne teku kako je prvobitno planirano.
Naime, za iduฤu godinu , zakupljeno je 50 hektara oranice na Karajukiฤa bunaru kako bi se prve koliฤine na 20 hektara na vrijeme prpipremile, ali je ovoga puta, uslijedila zabrana od strane Zavoda za zaลกtitu prirode.
„Zakupili smo 20 hektara oraniฤnih povrลกina koje su izolovane, ali je Zavod za zaลกtitu prirode zabranio je da se u drugoj zoni Nacionalnog parka Peลกtersko polje sadi krompir. Izvezli smo veฤ oko 250 tona saturacionog mulja i prolazi nam vrijeme za obradu“, dodaje Broฤiฤ.
Izvor: b92
PROฤITAJTE:
Proizvodnja zdravog sjemenskog krompira!
ล ta prouzrokuje TRULJENJE KROMPIRA i kako to SPRIJEฤITI?
Poslije vaฤenja krompira HITNO ga sklonite sa PARCELE!