Dinja (lat. Cucumis melo) je jedna od onih namirnica koje su zaลกtitni znak ljeta. Iako se isto kao i lubenica smatra voฤem, dinja je zapravo povrฤe. Narandลพasta boja ovog soฤnog ploda ukazuje na obilje karotena koji je snaลพan antioksidans.
Njen jedinstveni ukus nailazi na podvojena miลกljenja onih koji u njemu uลพivaju i onih kojima je previลกe egzotiฤan.
Smatra se da potiฤe iz Azije gdje je bila poznata joลก 1.000 godina prije nove ere, a na naลกe prostore donijeli su je moreplovci iz Afrike.
Iako se za konzumaciju preferira soฤno meso dinje, u nekim narodima Juลพne Amerike i Azije najcjenjenije su koลกtice koje se konzumiraju kao grickalice.
Osvjeลพavajuฤa riznica nutrijenata
Jedna porcija dinje od 150 grama sadrลพi:
53 kalorije
0,3 g masti
13 g ugljenih hidrata
1,4 g vlakana
30% dnevne koliฤine vitamina A
78% dnevne koliฤine vitamina C
Kod nekih kalifornijskih sorti izmjerene su i 100-postotne dnevne potreba vitamina A i C.
Obiluje antioksidansima kolinom, zeaksantinom i beta karotenom, koji pruลพaju zaลกtitu od niza bolesti – od obiฤne prehlade pa sve do raka.
S obzirom na to da 90-95% njenog sastava ฤini voda, idealno je voฤe za hidrataciju tokom vruฤih ljetnih dana.
Sjemenke, koje su takoฤe jestive, sadrลพe proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline.
Proฤitajte: Ne bacajte LJEKOVITE sjemenke DINJE
Ljekovito djelovanje dinje
1. ล titi zdravlje oฤiju
Dinja sadrลพi nutrijente vaลพne za zdravlje oฤiju โ beta karoten (iz kojeg se oslobaฤa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin.
Zeaksantin je vaลพan karotenoid koji se apsorbuje u retinu oka gdje djeluje antioksidativno i kao UV zaลกtita.
Nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u retini i retinalnom pigmentu koji vodi do makularne degeneracije (bolest srediลกnjeg dijela mreลพnice koja se obiฤno javlja kod starijih osoba).
S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C moลพe dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa ฤak i do sljepila, dinja je odliฤan izbor za spreฤavanje ili usporavanje razvoja ovih poremeฤaja.
2. Smanjuje rizik od astme
Rizici razvijanja astme niลพi su kod ljudi koji konzumiraju veฤe koliฤine odreฤenih nutrijenata.
Jedan od njih je i beta karoten, pronaฤen u ลพutom i naranฤastom voฤu poput dinje, bundeve, mrkve i zelenog lisnatog povrฤa poput ลกpinata i kelja.
Vitamin C takoฤe je vaลพan je nutrijent koji ลกtiti od astme, pomaลพe protiv gubitka kiseonika te smanjuje rizik od alergijskih reakcija, a dinja ga sadrลพi u velikim koliฤinama.
3. Reguliลกe krvni pritisak
Dinja sadrลพi vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji podupiru zdravlje srca.
Konzumacija hrane bogate kalijumom pomaลพe u regulaciji nivoa natrijuma ลกto je vaลพno kod tretmana visokog pritiska.
Kalijum pomaลพe organizmu u oslobaฤanju viลกka natrija i tako smanjuje poviลกen krvni pritisak.
Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteลพe vode, kiselo-bazne ravnoteลพe i neuromuskularne funkcije, a takoฤe igra vaลพnu ulogu u prenosu elektriฤnih impulsa do srca.
Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od kapi i gubitka miลกiฤne mase. Ovaj mineral ฤuva gustoฤu kostiju te spreฤava nastanak bubreลพnih kamenaca.
Proฤitajte: Zaลกto bi trebalo jesti sjemenke lubenice โ 5 jakih razloga!
4. ล titi od raka
Dinja je bogat izvor antioksidansa koji igraju zaลกtitnu ulogu u oฤuvanju zdravih stanica tijela od oลกteฤenja i upala koje mogu dovesti do raka.
Tako su mnoge studije doลกle do zakljuฤka da dinje mogu biti korisne u prevenciji raka crijeva, prostate, dojke, endometrija, pluฤa i raka guลกteraฤe.
Spojevi iz dinje kukurbitacini viลกe puta su pokazali antikancerogeno djelovanje tokom istraลพivanja.
Njihovo djelovanje je variralo od smanjivanja ลกirenja raka i samouniลกtenja stanica do potpunog zaustavljanja staniฤnog ciklusa kod stanica raka.
5. Reguliลกe probavu
Dinja spada u lako probavljivu hranu i preporuฤuje se jesti na prazan ลพeludac te prije nekog drugog obroka.
Dobar je izbor i za one osjetljivog ลพeluca jer sadrลพi enzime te ne troลกi energiju organizma na probavljanje hrane.
Zbog obilja vlakana i vode prevenira zatvor i pomaลพe u regulaciji probave, zdravlju probavnog trakta i izbacivanju toksina iz crijeva.
6. Djeluje protivpalno
Kolin je vaลพan nutrijent u dinji koji pomaลพe boljem snu, uฤenju i memoriji.
Takoฤe je bitan i za odrลพavanje elastiฤnosti staniฤnih membrana, transmisiju ลพivฤanih impulsa, iskoriลกtavanje masti i smanjivanje hroniฤnih upala.
Redovno konzumiranje dinje pomaลพe u smanjenju oksidativnog stresa te tako smanjuje upalne procese koji mogu dovesti do razvoja artritisa.
Upale u tijelu povezuju se i s nastankom metaboliฤkog sindroma koji oznaฤava skupinu metaboliฤkih poremeฤaja.
Ovi poremeฤaji se oฤituju kao insulinska rezistencija, nakupljanje masnog tkiva u podruฤju trbuha (abdominalna ili centralna pretilost), visok nivo holesterola i poviลกen krvni pritisak.
Istraลพivanja su pokazala da su ลพene, koje su konzumirale 350 grama voฤa na dan, imale znatno niลพi rizik od razvijanja ovog sindroma.
Studija je ukljuฤivala dinju, jabuke, groลพฤe, lubenicu i banane.
Proฤitajte: Koje su zdravstvene prednosti lubenice?
7. ล titi koลพu i kosu
Redovno konzumiranje dinje odliฤno je za ljepotu koลพe i kose.
To je zbog uticaja vitamina A koji je nuลพan za proizvodnju sebuma koji vlaลพi koลพu i kosu te je esencijalan za njihov rast.
Vitamin A bitan je za ฤisti ten, a takoฤe moลพe pomoฤi i u zaลกtiti od UV zraka koje uzrokuju brลพe starenje koลพe.
Osim vitamina A, tu je i vitamin C vaลพan za izgradnju i odrลพavanje kolagena koji koลพi i kosi daje strukturu.
Zato je dinja odliฤna pomoฤ protiv bora i preranog starenja.
Osim u prehrani, moลพete je koristiti i direktno na koลพi i kosi kao masku ili regenerator.