Kiseli krastavci se prave jednostavnim procesom, za koji već imate većinu sastojaka u kući, a možete da ih jedete već nakon 2 sata!
Biljke su vam napale lisne vaši? Evo sjajnog prirodnog recepta uz čiju pomoć ćete ih se riješiti
Lisne vaši – Ova štetočina najaktivnija je od juna do septembra, ali nagli porast temperature nakon dužih kišnih razdoblja čini idealne uslove za razmnožavanje
Ako ste primjetili pojavu ovog štetnika u svojoj bašti ili na balkonu, evo što vam je činiti: ,
Lisne vaši možete fizički ukloniti ispiranjem – listove, dijelove i stabljike koji su pogođeni može se odrezati, isprati mlazom vode ili poprskati šećernim sokom kako bi se biljne uši isprale s biljke ili zalijepile za nju.
Tu su i prirodni privraci za prskane od koprive, a pomoći će i sadnja biljaka zaštitnica poput lavande, nevena i kadifice.
Više o prirodnim pripravcima protiv lisnih vaši pročitajte u tekstovima:
- Maslačak u borbi protiv lisnih vaši, grinja i lisne buve
- Narodni načini za suzbijanje krompirove zlatice i biljnih vaši u vrtu
- POSTOJI 8 NAČINA DA UKLONITE BILJNE VAŠI BEZ OTROVA: Sasvim prirodan rastvor koji uništava napasnike
Zbog jednog sastojka vaša kupus salata će imati ukus kao iz restorana
Ukoliko niste zadovoljni ukusom kupus salate, postoji jedan trik koji će običnu salatu da pretvori u onu kao iz restorana.
Potrebno vam je:
- glavica kupusa
- so
- ulje
- sirće
- a „tajni“ sastojak je šećer – samo vrh kašičice.
Priprema:
Isjeckajte kupus na sitno ili ga narendajte, pa dodajte ulje i sirće.
Dobro ga izgnječite rukama i ostavite da odstoji nekoliko minuta.
Dodajte so i malo šećera kako biste postigli idealan ukus.
Važno je da so i šećer dodate na kraju, jer ukoliko ih dodate prije ulja i sirćeta, salata neće biti dobro začinjena, prenosi Super žena.
Zmije se jedino ovoga stvarno plaše
Ljeto je doba kada su zmije aktivne i ima ih posvuda, pogotovo ako su vani velike vrućine, a njihova najezda najveća je u julu i avgustu. I dok je za neke ljeto prilika da se izležavaju na nekoj od plaža, za neke je ljeto idealno vrijeme za boraviti u prirodi i relaksirati se.
Upravo se ljeti ljudi najviše susreću sa zmijama te su učestaliji njihovi ugrizi. Kako se ponašati ako se susretnemo sa zmijom, što učiniti ako susret potencijalno rezultira ugrizom? Na ova pitanja odgovorili su iskusni stručnjaci.
Jeste li znali da jedna stvar posebno smeta zmijama, a to nije jež? Naime, stručnjaci preporučuju miris naftalina kao sredstvo za zaštitu kućne okoline od ovih gmazova. Upotreba je vrlo jednostavna. Plastična boca je izrezana da prekrije kuglicu naftalina podignutu iznad zemlje, kako je kiša ne bi isprala, a zmije je osjete na velikoj udaljenosti i ne zadržavaju se nigdje u blizini, piše Jugmedia, a prenosi Jutarnji.
Pročitajte koje biljke odbijaju zmije:
Muškatle će prelivati iz saksije: Ovo je caka iskusnih cvjećara da omiljena biljka buja i raste do jeseni
Neka vaše muškatle ovog leta ispune saksije i žardinjere.
Sezona bujanja raznog cveća po balkonama je već uveliko počela, a među lepoticama koje će i ove godine krastiti terase i prozore nalazi se i stara dobra muškatla.
Mnoge domaćice ih svake godine sade jer su prilično lake za održavanje i negu, imaju lepe cvetove i umeju dobro da potraju ako ih pravilno negujete.
Donosimo vam super savet kako da vaše omiljene muškatle bogato cvetaju tokom celog leta, pa čak i malo duže.
Ponekad posle mesec, dva od sadnje ovog cveća deluje kao da je stalo u rastu i da nam deluje pomalo mršavo – da biste podstakli muškatlu na rast i cvetanje potreban vam je samo apotekarski jod.
Kako bi jod imao efekta na bujanje cveća, potrebno je da jednu kap joda razmutite na 1 litar vode i dobro promešate.
Napominjemo da ne bi trebalo da ih zalivate ovim rastovorom više od jednom u 10 dana, takođe i ne direktno na biljku, već po obodu saksije ili žardinjere.
Jod je fantastičan u ubijanju bakterija i rasterivanju biljnih insekata, te je potpuno bezbedan za biljke, a njegova svojstva pospešuju rast i bujanje muškatli.
Voćarstvo ne može bez navodnjavanja
Klimatske promene uzrok su sve češćih kraćih ili dužih sušnih perioda zbog kojih voćke pate od nestašice vode kad im je najpotrebnija. Ovo za posledicu ima smanjenje prinosa i loš kvalitet plodova. Deficit vlage na početku vegetacije negativno utiče na rast i razvoj cele biljke posebno lisne mase i cvetnih pupoljaka koji opadaju. Deficit vode u toku formiranja i sazrevanja plodova utiče na prevremeno sazrevanje i opadanje plodova, starenje i opadanje lišća.
Svaka biljka teži sopstvenom opstanku, tako da, kada je ugrožena nekim uticajem sredine, ona odbacuje list, cvet ili plod kako bi obezbedila dovoljno vode i hranjivih materija za preživljavanje. U sušnom periodu lišće oduzima vodu iz plodova zbog razlike u osmotskom pritisku. Menjaju se fiziološki i biohemijski procesi u biljkama, a plodovi ostaju sitniji, opadaju i lošijeg su kvaliteta. Opadanje lišća nepovoljno utiče na fotosintezu, što opet dovodi do nedovoljnog nakupljanja hranjivih materija. Zbog toga voćke ne ulaze u fenofazu mirovanja sa dovoljnom količinom hranjivih materija pa teže prezimljavaju i stradaju u većem obimu.
Prava mera u pravi čas
Suše koje su dosta aktuelne ovih godina, u pojedinim oblastima poprimile su karakteristike elementarnih nepogoda. Ovo je značajno uticalo na svest poljoprivrednih proizvođača da je pravilno navodnjavanje veoma važno za stabilnu i sigurnu proizvodnju. Da bi ostvarili željene visoke prinose i kvalitetne plodove, oni snabdevanje voćaka vodom ne smeju da prepuste ćudima prirode i klime, navodnjavanje voćnjaka se nameće kao neophodna agrotehnička mera.
Treba napomenuti da je režim navodnjavanja uslovljen: vlažnošću zemljišta, stanjem voćaka, kritičnim periodima u pogledu potrebe biljke za vodom, spoljnim uticajima i fiziološkim pokazateljima same biljke. Prilikom navodnjavanja neophodno je voditi računa o doziranju vode. Povoljna vlažnost tla postiže se inplementacijom potrebne količine vode u zoni korena. Češća navodnjavanja od potrebnog, podjednako mogu biti štetna kao i ređa navodnjavanja ili nedovoljna količina upotrebljene vode od potrebne.
Za optimalno doziranje vode potrebno je pri svakom navodnjavanju proceniti pravu količinu potrebne vode, kao i pravi trenutak i dužinu navodnjavanja. Ovo je pre svega uslovljeno zemljištem i gajenom kulturom. Dubina do koje treba vlažiti zemljište zavisi od dubine korena, od vrste, sorte, podloge i fenofaze razvoja biljke, tako da na primer, optimalna dubna vlaženja za jabuku, krušku i marelu iznosi od 40 do 60 cm. Nedostatak dobrog vodnog režima zemljišta lakše podnose voćke gajene na generativnim podlogama, koje vode poreklo od divljih vrsta, zahvaljujući razvijenijem korenovom sistemu. Navodnjavanjem treba navlažiti zemlju do poljskog vodnog režima.
Za razliku od glinovite, peskovitoj zemlji potrebne su manje količine vode, ali u češćim intervalima. Vreme početka navodnjavanja uslovljeno je morfološkim i fiziološkim promenama na voćkama, procenom vlažnosti u zemlji, u kritičnim fenofazama. Najsigurnije je praćenje vlažnosti mernim uređajima i predviđanje potreba za svaku vrstu ili sortu u datom trenutku. Tokom vegetacije potrebno je održavati vlažnost tla u optimalnom intervalu i obratiti pažnju na količinu padavina, srednju dnevnu temperaturu vazduha i količinu vode koja se dodaje navodnjavanjem. U praksi, režim navodnjavanja najčešće se koristi prema kritičnim periodima voćke, odnosno od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova. Kritične fenofaze razvoja u odnosu na vodu su: cvetanje, porast lisne mase i mladara, formiranje zametaka i porast plodova.
Sa navodnjavanjem treba početi desetak dana nakon završetka fenofaze cvetanja, u uslovima sušnog proleća i suve zime. Naredno navodnjavanje treba primeniti, u periodu najvećeg porasta vegetativnih organa, kada se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i kada dolazi do intenzivnog rasta i razvoja plodova. Ovo je ujedno i period kada su evapotranspiracijski zahtevi spoljne sredine najveći, pa stabla voćaka troše najveću količinu vode. Podrazumevano, ovo je ujedno i period relativno oskudan padavinama. Treći ciklus navodnjavanja poželjan je početkom avgusta kao neophodan za porast plodova koji sazrevaju krajem avgusta i tokom septembra, dok je četvrto potrebno samo kod kasnih sorti jabuka i krušaka i obavlja se 25 do 30 dana pre berbe, kako bi ubrani plodovi bili spremni za zimsku potrošnju.
Za sisteme navodnjavanja koriste se bunari, a poznata je činjenica da vode u prirodi sadrže određenu količinu rastvorenih materija čije kolebanje tokom sezone utiče na njenu upotrebnu vrednost. Otuda potreba kontrole kvaliteta vode na svakom vodozahvatu u nekoliko navrata tokom sezone. Hemijsku analizu obavljaju stručna lica i ona bi trebalo da obuhvati: ukupne rastvorene soli, sadržaj Ca, Mg, Na, K, HCO3, SO4, i Cl. Krupne frakcije u vodi mogu izazvati probleme u korišćenju sistema za navodnjavanje, naročito ako je u pitanju sistem kap po kap ili veštačka kiša.
Rasprskivanje, kapanje ili kiša
Postoje dva tipa navodnjavanja – površinsko i podpovršinsko navodnjavanje i svako ima svoje prednosti i nedostatke. Pri površinskom navodnjavanju cevi i kapaljke se nalaze iznad površine zemljišta, a kod podpovršinskog su ukopane u zemlju. Podpovršinsko je u praksi ređe primenjivano, njegova je osnovna mana nepovoljni uticaj na razvoj korenovog sistema. u praksi su u primeni najčešće:
Navodnjavanje minirasprskivačima, gde voda na površinu tla pada u obliku slabog mlaza ili magle. Na ovaj način navodnjava se samo deo voćnjaka gde se razvija glavna masa korena. Nije za primenu na vetrovitim područjima i u područjima visokog isparavanja;
Sistem kap po kap je najprimenjivaniji u plantažnoj voćarskoj proizvodnji. Utrošak vode u odnosu na druge načine navodnjavanja je najracionalniji, nema opasnosti od izazivanja šoka kod voćke i ne postoji mogućnost zbijanja tla, a postoji i mogućnost fertirigacija paralelno sa navodnjavanjem;
Primenom navodnjavanja prskanjem, voda se raspoređuje po površini zemljišta u obliku prirodne kiše. Prednosti su: mogućnost upotrebe u različitim topografskim uslovima, pripremni radovi na zemljištu svedeni na minimum, ne zauzima obradivu površinu, ne utiče na primenu mehanizacije, ekonomičan je u potrošnji vode. Potrebe pojedinih voćnih vrsta za navodnjavanjem su različite i zavise od mnogo faktora.
Preporučuje se navodnjavanje kapanjem, jer na taj način biljka kontinuirano dobija vodu. Najbolja je primena u kratkim vremenskim intervalima i u ograničenim količinama kako bi se obezbedio lakši prijem vode.
Pri navodnjavanju voćnjaka bresaka i nektarina, preporučuje se metoda kapanjem, u kritičnim periodima: tokom formiranja i rasta ploda, prilikom prve promene boje ploda, dozrevanja i prilikom završetka diferencijacije pupoljaka, ili po završetku berbe kod ranih sorti voćaka.
Kada je šljiva u pitanju preporučuju su kratki razmaci između navodnjavanja u malim količinama da bi se biljci osigurao bolji prijem vode.
Kod trešanja navodnjavanje se primenjuje u kritičnim periodima: u toku razvoja i rasta ploda, kada nastupi promena boje ploda, u toku dozrevanja i nakon berbe.
(Ne)pogodnost zemljišta
Zemljišta su u odnosu na potrebu ili pogodnost za navodnjavanje svrstana u tri grupe:
- černozem i aluvijalna zemljišta – veoma pogodna,
- livadska crnica, černozem sa ranijim znacima ogoljavanja – može doći do sekundarnog prevlaživanja, zaslanjivanja i alkalizacije zemljišta kada postoji određeni nivo mineralizovanih podzemnih voda,
- bezkarbonatna, zabarena i zemljišta teškog mehaničkog sastava – imaju različita ograničenja u navodnjavanju.
Obratiti pažnju na zalivanje vode
Prilikom izbora načina i sistema za navodnjavanje treba imati u vidu pre svega voćnu vrstu i sortu, podlogu na kojoj je voće kalemljeno, tip zemljišta, izvorište i kvalitet vode za navodnjavnje. Valja takođe odrediti zalivnu normu i cikluse zalivanja. Izvorište mora da raspolaže potrebnom količinom vode odgovarajućeg kvaliteta. Treba obratiti pažnju i na temperaturu vode za zalivanje. Naime, voda niske temperature nepovoljno utiče na rast i razvoj biljke, kao i na smanjenje prinosa, izazivajući temperaturne šokove kod biljke i smanjujući dostupnost hranljivih materija. Kod nas je najpovoljnija temperatura vode oko 20 o C, mada je u praksi ona niža.
Piše: Veroslava Kocić
Šta da radite ako vaš ljubimac dobije toplotni udar?
Ako primetite jedan ili više od sledećih simptoma, moguće je da vaš kućni ljubimac ima toplotni udar:
- povraćanje
- dijareja
- nemirno ponašanje
- kontinuirano dahtanje
- tamnocrvene desni
- gubitak svesti
Šta možete učiniti da mu pomognete?
Izbegavajte izlaske u najtoplijim satima dana: savet se odnosi i na vas, ali pre svega na psa koji rizikuje da opeče šape hodajući po vrelom asfaltu.
Psi obično imaju blago vlažan nos: veoma suv nos je, naprotiv, pokazatelj dehidracije i patnje od visokih temperatura, ali i opekotina izazvanih prekomernim izlaganjem suncu bez zaštite.
Ako je veći deo tela zaštićen krznom, koje služi i kao štit od UV zraka, neki delovi (prepone, unutrašnjost ušiju, donji deo šapa, nos) su bez zaštite izloženi ultraljubičastim zracima.
Iz tog razloga, veoma je važno da na ove delove nanesete specijalnu kremu za sunčanje za pse i proverite da nema znakova opekotina na ovim najizloženijim mestima – pre svega suvoće i pucanja.
Simptomi toplotnog udara kod mačaka:
Čak i mačke, kao i psi, ne mogu dugo da izdrže na veoma visokim temperaturama.
Evo simptoma dehidracije i uznemirenosti koje ne treba potcenjivati za vašu mačku:
- suve desni
- gusta pljuvačka
- loš apetit
- nizak nivo energije
- povraćanje
- dijareja
Kako možete pomoći svojoj mački da preživi najtoplije dane leta?
Možete zamrznuti flašu za vodu, umotati je u peškir i staviti na mesto gde vaš ljubimac obično provodi većinu vremena.
Ne zaboravite da uvek ostavljate veoma svežu vodu u njenoj činiji, izbegavajući upotrebu plastične činije (to menja ukus vode i hrane i može da ispusti hemikalije koje su štetne za životinju).
Konačno, unutar stana ili bašte možete kreirati zasjenjene prostore: one će predstavljati male oaze da pobjegnu od vrućine.
Izvor: https://www.danas.rs/zivot/simptomi-toplotnog-udara-kod-pasa-i-macaka/
Oprez: Ne pretjerujte sa malinama
Maline su vrlo zdravo bobičasto voće. Naime, one sadrže puno antioksidansa koji pomažu u smanjenju krvnog pritiksa i rizika od srčanih bolesti, a bogate su i vitaminima C i K, kao i kalijumom, gvožđem i manganom.
Nutricionistkinja Tereza Gentile objasnila je da se poseban značaj malina ogleda u udeu vlakana koje se nalaze u tom voću.
Naime, šoljica malina sadrži čak osam grama vlakana, što je puno više nego u drugim namirnicama.
„Biljna vlakna neophodna su za normalan rad probavnog trakta i pozitivno utiču na srce“, rekla je Gentile.
Međutim, upravo s vlaknima trebamo da budemo oprezni jer ona, u prevelikim količinama, mogu dovesti do želučanih tegoba, nadutosti i dijareje.
Prema smjernicama, ljudi bi trebalo da konzumiraju 28 grama vlakana dnevno.
Ako inače ne konzumirate previše vlakana, kada odlučite da ih uvrstite u svoju ishranu, činite to postupno i pratite kako se osećate.
Naravno, pijte puno vode kako biste ublažili želudačne tegobe uslijed povećanja dnevnog unosa vlakana.
Kreativnost i snalažljivost: Bazen od rolo bala na sred njive – Priče iz Semberije i Obudovca
U vrijeme kad visoke temperature obaraju rekorde, dosjetljivi domaćini iz Semberije i Obudovca pronašli su jedinstven način da se rashlade i uživaju u ljetnjim danima bez potrebe za klasičnim bazenima.
U Srednjem Dragaljevcu, Slaven Ljubinković zajedno sa svojim komšijama i prijateljima nije čekao da se rashladi kupovinom standardnog bazena. Umjesto toga, oni su sami preuzeli stvar u svoje ruke. „Napravili smo bazen za četiri sata. Koristili smo 20 rolo bala i najlon dimenzija 12×12 metara“, objasnio je Slaven za InfoBijeljinu. Ova ekonomska alternativa njih je koštala svega oko 550 maraka. Kreativno rješenje nije zahtijevalo puno vremena niti novca, a rezultat je bio osvježavajući bazen prečnika sedam metara, koji sada pruža prijatnost svim članovima zajednice.
S druge strane, u Obudovcu kod Šamca, mladi iz Posavine odlučili su se za sličan poduhvat. Na njivi u zaseoku Kerezi, umjesto standardnog bazena, osvanuo je bazen oblikovan od 20 velikih rolo bala sijena, čvrsto povezan i prekriven najlonom. „Umjesto novca koji bi potrošili na odlazak do bazena i kupališta u okolnim mjestima, kupili su veliki najlon i napravili svoj ljetni raj usred njive.“, objasnio je jedan od mladih za RTRS. Njihov bazen, napunjen sa 40 kubnih metara vode, postao je omiljeno mesto za zabavu i rashlađivanje tokom vrelih letnjih dana.
Ove inicijative ne samo da su dokazale snalažljivost i kreativnost lokalnih zajednica, već su i podsjetile na važnost zajedništva i jednostavnosti u rješavanju svakodnevnih izazova. Sezona kupanja u ovim improvizovanim bazenima trajeće do jeseni, nakon čega će njive ponovo postati mjesto poljoprivrednih radova. Semberija i Posavina, poznati po svojoj radnoj etici i inventivnosti, ovaj put su dokazali da za pravo osvježenje i uživanje u ljetnjim danima, ponekad je dovoljno samo malo mašte i volje, piše portal AgroSavjet
Pogledajte video prilog:
Ove biljke sprečavaju znojenje
Uloga znojenja je važna i nezamenjiva s obzirom na to da tijelo na taj način održava unutrašnju tjelesnu temperaturu, a kroz znoj se izlučuje većine otrova iz organizma.
Ipak, neki se tokom vrelih ljetnih dana prekomjerno znoje, što može da bude veoma neprijatno.
Umesto da posegnete za skupom kozmetikom, spas možete da potražite u ljekovitom bilju.
Fitoterapeuti u ovu svrhu preporučuju ljuske mladog oraha. Sadrže etarsko ulje koje miriše na katran, tanin, galne i elagne kiseline i juglandine, jedinjenja ljutog i gorkog ukusa, pa pripremljene kao čaj mogu da spriječe obilno znojenje.
Osim protiv prekomjernog znojenja, ljuske mladog oraha koriste se za pripremanje kupki i obloga protiv inficiranih rana i ekcema i raznih kožnih bolesti, prenose „Novosti“.
Ništa manje efikasna nije ni žalfija. Blagi čaj od žalfije podstiče znojenje, a jači (koncentrovaniji) zaustavlja i, čak, sprečava.
Kamilica koja je narodni „lijek za sve“, koristi se i za ublažavanje pojačanog znojenja. Nosilac ljekovitosti ove dobro poznate biljke je njeno etarsko ulje, dok smole, gorke materije i tanini dopunjavaju njegovo dejstvo.