Krompir je svestrano korijenasto povrcฬe i osnovna hrana u mnogim domacฬinstvima. To je podzemni gomolj koji raste na korjenima biljkeย Solanum tuberosum. Krompir je relativno jeftin, jednostavan za uzgoj i prepun raznovrsnih hranljivih materija.
Toplota
Krtole krompira poฤinju da klijaju na temperaturi od 5ยบC. Sade se kada se zemljiลกte zagrije na 8-10ยบC . Optimalna temperatura za obrazovanje krtola je 15-18 ยบC, a temperatura vazduha 18-22ยบC .
Stabljika krompira sa liลกฤem veoma je osjetljiva na niske temperature, tako da veฤ na -1 do -2 ยบC pri neลกto duลพem dejstvu, moลพe uginuti. Visoke temperature zemljiลกta iznad 25 ยบC nepovoljno utiฤu na obrazovanje krtola.
Pri temperaturama preko 29ยบC taj prosec se zaustavlja. Negativni uticaji klimatskih ฤinioca mogu u velikoj mjeri biti eliminisani razliฤitim mjerama, kao ลกto su navodnjavanje, sadnja kvalitetnog i naklijalog sadnog materijala, savremena agrotehnika, adekvatno ฤubrenje, zaลกtita i dr.
Proฤitajte: Njega krompira โ Kultiviranje, ogrtanje, navodnjavanje, prihrana
Plodored
Krompir je pogodan predusjev za gajenje mnogih ratarskih kultura u plodosmjeni. Najbolji predusjevi za krompir su biljke koje obogaฤuju zemljiลกte organskom masom i azotom: djetelina, lucerka, prirodne livade, soja, strna ลพita i dr. Krompir najbolje uspijeva na novorazoranim prirodnim livadama, luceriลกtima ili vjeลกtaฤkim travnjacima.
Pogodan predusjev za sjetvu ozimih strnih ลพita. Iza sebe ostavlja nezakorovljeno strukturno zemljiลกte i omoguฤuje sjetvu u optimalnim rokovima. Ne preporuฤuje se gajenje krompira u duลพoj monokulturi (najviลกe dvije godine), kao ni iza biljaka iste familije (paprika, paradajz, duvan).
Obrada zemljiลกta
Obraฤivanje zemljiลกta ima veoma vaลพnu ulogu u tehnologiji proizvodnje krompira. Cilj te agrotehniฤke mjere je da se oraniฤni sloj zemljiลกta dovede u povoljno stanje kako bi se biljke krompira dobro razvijale, odnosno da bi se stvorilo viลกe prostora za lako ลกirenje korijena. Ukoliko je prostor u kome se korijen razvija veฤi utoliko ฤe biljke u njemu naฤi viลกe hrane.
Cilj obraฤivanja je i da se zemljiลกte izmijeลกa unijetim ฤubrivima i uฤini dostupno svim dijelovima korjenovog sistema biljke. Obrada zemljiลกta za sadnju krompira poฤinje u jesen. Stvaraju se povoljni uslovi za rast i razvoj biljaka i dobijanje visokih prinosa. Time se stvara akumulacija zimske vlage u zemljiลกtu.
Duboko jesenje oranje treba poฤeti koliko je god moguฤe ranije da bi se iskoristila topla i rana jesen. Ako je u jesen obavljeno duboko oranje i doลกlo do izmrzavanja i stvaranja rastresite strukture, dovoljno je u proljeฤe obaviti tanjiranje teลกkim tanjuraฤama.
Proฤitajte: Meฤuredna obrada usjeva krompira
ฤubrenje
Prinos je u korelaciji sa djelovanjem brojnih ฤinilaca koji omoguฤavaju stvaranje povoljnih uslova zemljiลกta za obrazovanje maksimalnih koliฤina organskih materija. Od brojnih ฤinilaca koji poveฤavaju plodnost zemljiลกta po vaลพnosti i efikasnosti izdvaja se ฤubrenje.
Zbog velikih koliฤina mineralnih materija koje se iz zemljiลกta iznose prinosom, postoje veliki zahtjevi za mineralnim materijama.
Krompir ima najveฤe potrebe za kalijumom, azotom i fosforom. Koliฤina i vrsta ฤubriva zavise od planiranog prinosa krompira i od predhodnog usjeva. Prije unoลกenja ฤubriva treba provjeriti plodnost zemljiลกta. Za prinos od 35 t/ha ranog krompira ฤubrenjem je potrebno dodati 100-140 kg azota, 110-150 kg fosfora i 160-260 kg kalijuma, a za prinos od 35 t/ha kasnog krompira ฤubrenjem je potrebno dodati 140-200 kg azota, 110-150 kg fosfora i 200-350 kg kalijuma. Najveฤi prinosi se postiลพu kombinovanom primjenom organskih i mineralnih ฤubriva.
Autor: Boban Stankoviฤ, dipl.inลพ.polj.