Savršeni čistač krvi, žuči i jetre od toksina nataloženih u organizmu tokom zime, zbog čega ga nazivaju “ubicom otrova”
APRIL I MAJ su mjeseci medveđeg ili divljeg luka sremuša (Allium ursinum) koji zovu i “ubica otrova”. Naime, nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš, zbog čega ga treba jesti što češće. U proljeće je najdjelotvorniji, predstavlja savršeni čistač krvi, žuči i jetre od toksina koji su se tokom zime nataložili u organizmu.
Ima izuzetno jako dejstvo na crevne parazite i sprečava infekcijske upale sluzokože creva. Snižava visok krvni pritisak, sprečava pojavu ateroskleroze, odnosno povoljno deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Uz pomoć sremuša moguće je otkloniti glavobolju i nesanicu, olakšati disanje kod bronhitisa. Djeluje antibakterijski, a pomaže da rane brže brže zarastaju.
Biohemičari tvrde da je sremuš čak zdraviji od bijelog luka, a zbog količine alina koji se pod uticajem kiseonika pretvara u alicin, divlji luk podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnim. Sremuš je bogat i etarskim uljima, vrednim mineralnim solima, šećerom, vitaminom C, karotenom…
Sremuš se od davnina smatra izuzetno ljekovitim, a čuveni njemački travar i sveštenik Johan Kincle je posebno isticao njegovu vrijednost, naglašavajući da bi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga redovno jeli.
Mladi listovi puni vitamina predstavljaju savršenu kombinaciju sa zelenom salatom, a mogu da se koriste i kao dodatak supama i sosovima. Međutim, sa branjem listova prestaje se čim biljka počne da cvijeta, ali se zato lukovice skupljaju u ljetnjim i jesenjim mjesecima i služe za pravljenje različitih ljekovitih preparata. Kod branja listova sremuša i vađenja lukovica treba biti oprezan, zato što je po izgledu sličan mrazovcu, đurđevku i čemeriki.
Za potpuni oporavak organizma i zdrav izgled, potrebno je svakodnevno konzumiranje listova ove biljke u trajanju od dve do tri nedelje. Zanimljivo je da je karakteristični miris poput onog koji ima bijeli luk kod sremuša prisutan samo dok se jede.