Kasni ili postrni kupus dolazi na drugo mjesto u plodoredu. Uspjeลกno se gaji posle usjeva koji oslobaฤaju njivu do jula, a to su: graลกak, rani krompir, luk, pลกenica i jeฤam. Najbolji predusjevi kasnom kupusu su graลกak jer ostavlja dosta azota i hranjivih materija u zemljiลกtu, i pลกenica koja ostavlja dobru strukturu.
Vrijeme za sjetvu rasada kasnog kupusa je od 20. maja do 20. juna. Za rasaฤivanje biljke dospijevaju u prvoj ili ฤeลกฤe tokom druge polovine jula, a berba poฤinje krajem oktobra โ poฤetkom novembra. U obzir treba uzeti i ฤinjenicu da svaki dan sjetve posle 10. juna produลพava vegetaciju u oktobru i novembru za 7 dana.
Priprema zemljiลกta i ฤubrenje
Posle ubiranja predusjeva obavlja se ljetnja obrada zemljiลกta, tj. plitko oranje na dubinu 15-20 cm. Istovremeno se zemljiลกte i kultivira.
Da bi se dobio ลกto veฤi prinos kupusa zemljiลกte se ฤubri u viลกe navrata. U jesen je dobro da se zaore stajnjak. Osim stajnjaka unose se i mineralna ฤubriva, i to na osnovu potreba kupusa. 10 tona glavica kupusa iznese 36-50 kilograma azota po hektaru, 15 kilograma fosfora i 50-55 kilograma kalijuma po hektaru. Koliฤina ฤistih hraniva za potrebe kupusa iznosi 200-300 kilograma azota, 120-150 fosfora, 250-350 kalijuma i 40-60 kilograma magnezijuma po hektaru. Ovo znaฤi da osnovno ฤubrenje treba da obuhvati 40-60 tona po hektaru, 800 kilograma NPK 8:16:24, a prihranu KAN-om. Od navedene koliฤine jednu treฤinu azota i dvije treฤine fosfora i kalijuma treba unijeti do rasaฤivanja, a ostatak primjeniti u prihranjivanju.
Prvo prihranjivanje jednom treฤinom azota obavlja se 6-7 dana posle sadnje, a drugo tokom intenzivnog razvoja listova rozete pri ฤemu se koristi preostala koliฤina hraniva. Radi uลกtede ฤubriva moลพe se obaviti samo jedno prihranjivanje sa 200 kg KAN-a, ili 100 kg UREE po hektaru 20-30 dana posle sadnje, odnosno u fazi najintenzivnijeg rasta rozete.
Rasaฤivanje biljaka i njega usjeva
Biljke se rasaฤuju kada imaju 5-6 dobro razvijenih listova. Pri rasaฤivanju rasad treba probirati. Odbacuju se biljke sa oลกteฤenim temenim pupoljkom โ buduฤa glavica, kao i slabe i bolesne. Rokovi sadnje su od 20. jun do 20. jula, u zavisnosti od planiranog vremena pristizanja berbe. Da bi se sprijeฤila pojava korova, prije sadnje treba unijeti neki od herbicida.
Biljke se sade dublje nego u leji, odnosno sve do kotiledona. Zemlja oko ลพila korijena treba dobro da se sabije da ne bude vazduha oko njega, jer moลพe doฤi do propadanja biljaka. Biljke se rasaฤuju na 50-60 u redu i 60-70 cm izmeฤu redova.
Dan-dva posle rasaฤivanja poฤinje obnavljanje korijenovog sistema, ลกto najฤeลกฤe traje oko 15 dana. U ovo vreme treba popuniti prazna mjesta na parceli, nastala usled propadanja ili oลกteฤenja rasada.
Da bi se spreฤila pojava korova i pokorice u toku vegetacije dok biljke ne zatvore redove, zemljiลกte treba okopavati i kultivirati. Ove mjere njege izvode se obiฤno dva dana posle zalivanja. Meฤuredna obrada treba da bude u povrลกinskom sloju, ne dublja, da se ne bi oลกtetio korijen kupusa, koji viลกe ide u ลกirinu nego u dubinu.
Kupus se bere sukcesivno โ jednom do dva puta, u punoj tehnoloลกkoj zrelosti. Beru se samo tvrde glavice s dobro formiranom i zavijenom glavicom. Ako se produลพi vrijeme berbe dolazi do tehnoloลกke prezrelosti, uslijed ฤega glavice pucaju.
Poslednja berba kasnih sorti kupusa mora da se organizuje prije nego ลกto temperatura padne ispod -5ยฐC. Na -4-5ยฐC kupus moลพe da bude samo privremeno, jer posle duลพe vremena dolazi do izmrzavanja glavica. Trลพiลกnim glavicama smatraju se sve one normalno razvijene, mase 1,5, 3 i viลกe kilograma. Prinos kasnih sorti kupusa je 45-80 t/ha. Sorte pogodne za ovu proizvodnju su: Futoลกki kupus, Srpski melez, Atria, Rinda โ za svjeลพu potroลกnju i kiลกeljenje, Koronet, Erdeno โ za prezimljavanje, a moลพe da se lageruje do aprila.
Dr Janko ฤervenski Nauฤni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad ฤasopis Poljoprivrednik
PROฤITAJTE:
BUVAฤI napadaju kupus tokom juna โ SAPUNICA moลพe pomoฤi u zaลกtiti!
Kada sijati kupus za berbu tokom cijele godine?