Kažu da nema dobre rakije bez crvene ranke. Riječ je o jednoj od najstarijih rakijskih sorti šljive koja je dosta bila zanemarena, ali se poslednjih godina ponovo aktuelizovala. Više o ovoj sorti šljive saznajemo od dipl. ing. Velimira Stanojevića iz PSSS Čačak.
Šljiva ranka je autentična i autohtona srpska sorta. Mnogi tvrde da spada među najbolje i najrodnije autohtone sorte. Vremenom je nepravedno zapostavljena, ali se u posljednje vrijeme sve više sadi. Crvena ranka je poznata još i kao darosavka, šumadinka, drenovka, crvenjača, ranošljiva – sve u zavisnosti od regiona u kojima se gaji.
Osobine
Njeno stablo je srednje bujnosti, a kruna široko piramidalnog oblika. Grane rastu pod oštrim uglom u odnosu na vodilicu i lako se lome pod teretom roda ili pri ekstremnim vremenskim uslovima. Njena prednost je što može da se gaji na siromašnijim zemljištima.
Relativno je otporna prema bolestima, ali je prema mrazevima nešto osetljivija. Razmnožava se uglavnom izdancima. Cvjeta kada i većina drugih rakijskih autohtonih sorti i samobesplodna je. Metlaš i razni tipovi trnovača i crnošljiva su dobri oprašivači, a od savremenih sorti pre svega čačanska rodna i stenlej.
Plod joj je ovalnog oblika, blago izduženog ka peteljci, boje je crvenkasto plave, glođuša je, a krupnoća joj zavisi od područja i tipa zemljišta (12 do 22 grama). Plod je ukusan, za ovu sortu tipične harmonične i nakisele arome u fazi tehnološke zrelosti. Sazrijeva od kraja jula do kraja prve dekade avgusta.
Pročitajte: Evo kako da prepoznate falsifikovanu rakiju
Postoje tvrdnje da ima više klonova i da krupnoća i vreme zrenja možda zavise i od toga, ali još uvek nema naučnih dokaza za tu tvrdnju.
Kvalitet rakije
Crvena ranka daje rakiju odličnog kvaliteta, sa kompleksnom aromom tipičnom za ovu sortu, a po količini rakije koja se dobije destilacijom je među vodećim sortama šljiva. Rakija je specifična zbog koštice koja je toliko tvrda, da pri fermentaciji i pečenju ne puca, što znači da ne ispušta u rakiju ono što je štetno.
Ukratko o uzgoju
Sadi se na razmaku 4 do 5 metara između redova, a u redu 3 do 4 metra. Preporuka je da se u periodu formiranja krune vrši povijanje grana zbog oštrih uglova koje ona prirodno formira. Po stupanju u rod treba je nešto oštrije rezati da bi se izbegla alternativna rodnost kojoj je ova sorta sklona.