Crna trulež jabuke i načini za suzbijanje patogena

Gljivica Botryosphaeria obtusa, prouzrokovač crne truleži, odnosno raka jabuke, ima širok arel rasprostranjenosti i sreće se u skoro svim klimatskim zonama.

Po načinu ishrane je izraziti saprofit i naseljava mrtvo tkivo mnogih biljnih vrsta. Međutim, parazitska aktivnost B. obtusa je uglavnom ograničena na jabuku, krušku i dunju. Patogen inficira plodove, lišće i drvenaste delove biljaka (grane i deblo), pa se zato javljaju tri vida simptoma: trulež plodova, pegavost lišća i rak debla i grana jabuke.

U severnim delovima Evrope više se javlja na plodovima, a u južnim na granama i grančicama jabuke. U poslednje vreme, oboljenje sve više dobija na značaju zbog intenzivne rezidbe jabuke, gde se ostvaruju povrede i rane kroz koje parazit prodire.

Prvi simptomi oboljenja na listu javljuju se na licu u vidu sitnih, mrkocrvenih pega koje se vremenom uvećavaju i postaju okruglaste, prečnika tri do pet milimetara. Ivica pege poprima mrkocrvenu, dok je središnji deo smeđe ili žućkasto smeđe boje. Posle nekoliko nedelja dolazi do daljeg povećanja pega. S obzirom na to da se pege ne šire ravnomerno, postaju nepravilnog oblika i poprimaju karakterističan izgled „žabljeg oka”: ivica je mrkocrvene boje sa tamnosmeđom zonom koja okružuje žutosmeđi do sivi centralni deo. U sredini pega mogu se uočiti sitna, crna plodonosna tela gljive (piknidi).

Na površini grana, grančica i debla javljaju se mrkocrvene pege koje su malo ulegnute u odnosu na okolno zdravo tkivo. Ako se zaraza javi na mestu orezivanja, po ivici preseka takođe se javlja ulegnuće. Rak rane imaju tendenciju da se šire svake godine, i mogu da budu dugačke i po nekoliko desetina centimetara. Ivice starih rak rana su nešto izdignute, a kora unutar njihovog centralnog dela je ispucala i svetlije boje. Ovakav simptom nije karakterističan samo za B. obtusa te se ne može uzeti u ozbzir pri dijagnozi oboljenja. U okviru rak rana mogu se uočiti brojni piknidi.

Trulež ploda se obično javlja na donjem delu ploda, u predelu čašice. Ulazna vrata za prodiranje patogena nastaju usled oštećenja epidermisa, bilo mehaničkim putem, gradom, niskim temperaturama ili ishranom insekata. Obično se na plodu nalazi jedna pega, što nam pomaže u razlikovanju crne truleži od gorke truleži (Gleosporium fructigenum). U početku, zaraženi deo ploda poprima smeđu boju koja se ili ne menja sa napredovanjem oboljenja, ili postepeno prelazi u crnu boju. Sa širenjem truleži na plodu, često se javljaju koncentrične zone smeđe i crne boje. Zaraženo tkivo ploda postaje tvrdo i kožasto. Ponekad, trulež može da zahvati ceo plod koji se potom suši, smežura i mumificira. Na površini ploda, u okviru obolelog tkiva, formiraju se piknidi sa askosporama.

Botryosphaeria obtusa prezimljava u vidu piknida (češće) i peritecija u raka ranama na granama ili stablu ili mumificiranim plodovima. Patogen može da naseli skoro svako mrtvo, drvenasto tkivo i često se nalazi u nekrotiranim biljnim delovima jabuke nastalim usled zaraze bakterijom Erwinia amylovora. Na proleće, iz piknida i peritecija se oslobađaju askospore i konidije. U vlažnim uslovima iz piknida u vidu uvijene niti curi želatinozna masa koja sadrži na hiljade spora. One se dalje raznose kišnim kapima, vetrom i insektima do cvetova, mladih plodova i rana na drvenastim delovima biljke. Zaražavanje lišća nastaje u vreme precvetavanja kad dospele konidije ili askospore klijaju (u roku od pet-šest sati) u prisustvu slobodne vode i prodiru kroz stome ili povrede. Simptomi na plodu ili drvenastim delovima nisu vidljivi nekoliko nedelja od momenta infekcije. Zaraza ploda se ostvaruje tokom cvetanja, ali simptomi nisu uočljivi sve do početka zrenja. Tokom vegetacione sezone zaraze se ostvaruju preko povreda.

U vreme berbe često dolazi do mehaničkih oštećenja plodova preko kojih B. obtusa može lako da ostvari infekciju. Ovakvi plodovi trule i propadaju tokom ili posle skladištenja, naročito ako se berba obavljala po vlažnom vremenu.

Jedna od mera suzbijanja je izbor sorte. Iako ne postoji sorta jabuke otporna na B. obtusa, utvrđeno je da su neke sorte (Akane, Fudži) manje osetljive na prouzokovača crne truleži.

Pri podizanju novih zasada jabuke, koji su u neposrednoj blizini zapuštenih površina obraslih drvenastim biljkama, mora se posebno obratiti pažnja pri izboru u rasporedu sorti u voćnjaku.

Pravovremenom primenom agrotehničkih i hemijskih mera može se postići ekonomski zadovoljavajući nivo zaštite jabuke od Botryosphaeria obtusa. Programi zaštite jabuke koji se zasnivaju na izvođenju svih neophodnih mera u cilju smanjenja inokuluma predstavljaju osnovni način suzbijanja patogena. Tu spadaju:

– Pažljivo orezivanje i uklanjanje izumrlih drvenastih delova jabuke. Ove mera je važna komponenta i kratkoročnih i dugoročnih programa zaštite

– Orezivanje i uklanjanje rak rana najmanje 40 cm ispod orezanog dela. Orezani oboleli drvenasti delovi moraju se ili zakopati ili spaliti

– Uklanjanje svih mumificiranih plodova

– Suzbijanje prouzrokovača bakteriozne plamenjače orezivanjem i uklanjanjem zaraženih drvenastih delova

U našim uslovima Botryosphaeria obtusa ne pravi ekonomski značajnije štete i uglavnom se suzbija u isto vreme i sa istim preparatima (na bazi neorganskih jedinjenja bakra, ditiokarbamta, ftalimida i hinona…) koji se koriste za suzbijanje Venturia inaequalis.

Izvor: AgroTv

Preporuka za vas