Janko Turčan iz Stare Pazove pronašao je način za jeftin, a zdrav način grijanja. Koristi biogorivo koje sam proizvodi, a za cijelu grejnu sezonu, za preko 200 kvadrata, potroši samo 100 evra. 

„Ja se grejem na sojinu slamu, a sam proizvodim soju i kao nus proizvod, slama koja bi se koristila kao humusna struktura u zemlji, ja je koristim za loženje. Znači, moj kotao radi na bale od sojine slame“, otkriva nam odmah Janko.

On godišnje spremi oko 1.200 bala, što mu je dovoljno za jednu grejnu sezonu. Međutim, u zavisnosti od zimskih temperatura dešava se da mu toliko nije potrebno, kao što je bilo prošle godine. Tada je potrošio 800 bala i ceo tavan mu je ostao pun slame.

Sa sojinom slamom on zagrijava kuću od oko 180 kvadrata, kao i garažu i pomoćni objekat, što sve ukupno iznosi preko 200 kvadrata.

Pročitajte: 4 savjeta za pravilno čuvanje drva za ogrijev – Uštedite vrijeme i novac!

„Moja grejna sezona, od prve do posljednje bale, košta 100 evra. Nema laži, nema prevare. Zašto? Zato što je to moja slama, imam svoju balirku, kupim nešto kanapa i utrošim nešto goriva. U skupljanje slame učestvuje samo naša četvoročlana porodica. Oko 4 dana odvojim da spremim ogrev za grejnu sezonu“, otkriva nam Janko.

Janko ima sobni termostat sa kojim reguliše temperaturu koju želi da ima u prostorijama, a u tome mu pomažu i ventili.

„Princip cijelog kotla i instalacije radi sa dva mešna ventila i sa dvije pumpe. Jedan mešni ventil je vezan između peći i rezervoara, kao akumulator toplote kapaciteta 2.000 litara. Drugi mešni ventil i pumpa izvlače iz tog rezervoara temperaturu i šalje mi prema objektima. Faktički, to je sistem TA peći“, objašnjava nam Janko princip funkcionisanja njegovog grijanja.

Kako navodi, u dnevnom boravku ima temperaturu od 21, 5 stepen.

Jedan od nedostataka je što mora da se ima dovoljno skladištenog prostora za bale, tako da one ostanu suve, da ne zakišljavaju, jer se onda stvara problem pri sagorijevanju slame. Drugi nedostatak je što kotao mora da se „hrani“ na svakih pola sata do 35 minuta. Naravno, ne radi to cijeli dan, a u nastavku ćemo objasniti zašto.

Janko nije jedini koji koristi ovakav vid grijanja, već u Pazovi ima desetak komšija koji se na isti način griju.

Koliko ga je koštala kompletna investicija nije mogao tačno da nam kaže. Kotao je kupio prije 14 godina i zna da ga je tada platio oko 1.200 evra. Kako kaže, kotao istog kapaciteta za čvrsta goriva tada je koštao oko 1.000 evra. On je dao 200 evra više za kotao u koji može da uđe cijela bala, prenosi AgroMedia.

Janko je probao i drugu slamu i odgovorno tvrdi da je najkvalitetnija sojina slama. „Prevashodno što je poluceluloza“, kaže Janko i dodaje da za nedjelju dana napuni mali kontejner pepela. Po njemu, sojina slama ima najbolji stepen iskorišćenja i najbolje grije.

Naš sagovornik nam je otkrio još jednu tajnu, a to je kako da se što duže očuva sistem i kotao. On ne koristi postojeći regulator promaje na peći, već je napravio svoj. Na taj način čuva peć i odžak, i ne pravi mu se kondezacija u peći i odžaku.

Pročitajte: Evo kako složiti drva u krug za zimu /VIDEO/

Takođe, njegov regulator promaje daje mu veću sigurnost. Kada nije kod kuće, on zagrije sve prije nego što ode, isključi sistem, u kući radi samo sobni termostat i kada god da se vrate, njemu je kuća sigurna. Kotao nije ostao da radi preko postojećeg regulatora,  jer postoji opasnost da se zaguši, da pravi blokadu sigurnosnog ventila ili nešto drugo.

Još jednu važnu stvar koju nam je Janko otkrio, to je na koji način priprema bale.

„Treći dan posle skidanja soje ja baliram. Zato što nije izgubila vlagu u sebi i kada je ispresujem bude vižljastija. Ne smem da dozvolim da mi stoji 10-20 dana na njivi, da je hvata rosa, kiša, sunce“, priča nam Janko. Ovako balirana slama, kada počne da gori, dobije vazduh i raširi se i tada gori punim kapacitetom.

Janko ne loži sve vrijeme, jer kako je rekao na početku, ceo sistem funkcioniše poput TA peći.

Sistem ima akumulator toplote, koji je Janko obložio sa balom mineralne meke vune i zaštitio ciradom kako ne bi uopšte gubio temperaturu. Termostate podešava tako da, kada sagori 8 bala tokom dana i podigne temperaturu na termostatu akumulatora na određeni nivo, ako je počeo sa loženjem danas u 2h popodne do sutra do 2h popodne nema potrebe da troši dodatne bale. Akumulator će sačuvati temperaturu i slati je u objekte.