Semberski povrtari, koji proizvode povrće u plastenicima, i ove godine ostvarili su bogat i kvalitetan rod. S obzirom da imaju sisteme za navodnjavanje, suša im nije stvarala probleme.
Kontrolisani uslovi
U zaštićenom prostoru mogu, u velikoj mjeri, kontrolisati uslove proizvodnje, vlagu, zaštitu od sunca, bolesti, pa su mnogi postigli rekordne prinose i u ovoj, veoma teškoj, godini za proizvodnju.
Dragiša Stojanović iz Crnjelova ima čime da se pohvali. Crvena paprika kao što je u njegovim plastenicima, rijetko se može vidjeti na našim prostorima. Paprike proizvodi u 70 plastenika, a crvenu “kaptur,” izvanredne veličine i kvaliteta, na 4000 kvadrata. Svaka biljka bogata je rodom. Samo u prvoj berbi na pola površine ubrao je pet tona paprike, a berbe će biti sve do mraza.
“Radili smo, zakrečili plastenike, redovno prskali, borio sam se, radio, zahvaljujući da pomenem inženjera Miloša Mihajlovića koji je sa mnom 24 sata non stop kao i njegove stručne savjete. Da nije bilo njega i njegovih savjeta ne bih mogao dostići ovakav proizvod i kvalitet”, kaže Stojanović.
Pročitajte: Šteta na usjevima kukuruza u Semberiji od 30 do 70 odsto
Plasman i prodaja
Sa prodajom nema problema, ima stalne kupce i dobru cijenu, marku i 80 po kilogramu, što obezbjeđuje rentabilnost proizvodnje. Ne plaća sezonske radnike, sve poslove obavljaju članovi porodice, čime doprinose jeftinijoj proizvodnji.
I Žikica Lazić iz Trnjaka ostvario je rekorne prinose. Do sada je ubrao 50 tona paradajza “pink rok” koji na tržištu ima duplo veću cijenu od običnog crvenog paradajza.
Јoš ima nisam se ni nadao, bili smo zapustili jer smo mislili da ćemo to čupati, sijati špinat, ali on je još u rodu, 3 i 4 grana. Neke koje su bile izgubljene zbog temperatura, sad ponovo plod daju i nećemo ga dirati, do zime ćemo ga držati – istakao je Lazić.
Pročitajte: Ove sedmice povoljni uslovi za poljoprivredne radove
Bolesti i kvalitet
Ovog ljeta nije imao problema s biljnim bolestima i insektima što je olakšalo proizvodnju. Na 4000 metara kvadratnih ima 10,5 hiljada biljka. Berbu je počeo 20 juna.
Svaki drugi dan beremo, bilo je kada smo morali brati svaki dan jer je bilo po 500 gajbi pa nismo mogli da stignemo – dodaje Lazić.
Visoke tropske temperature i suša nisu uticali na proizvodnju. Iskusni povrtari, plastenike od sunca štitili su zelenim mrežama ili krečenjem folije, navodnjavali, prihranjivali biljke, izborili se sa svim nevoljama i ostvarili rekordne prinose.