Zečetina je vrsta mesa koja je nepravedno zapostavljena na našim trpezama. Ne tako davno ni jedna gozba nije se mogla zamisliti bez zečjeg mesa na stolu.
Zečevi žive na svim kontinentima osim na Antartiku, a postoje arheološki dokazi da su se zečevi uzgajali zbog mesa još u starom Rimu. Meso zeca je poznato po izuzetno
malim količinama masti, holesterola i kalorija, dok sa druge strane ima veliki procenat proteina.
Zato ne čudi što su novija naučna istraživanja pokazala da je zečetina najzdravije meso za ljudsku ishranu. Iako je teško povjerovati nekada se zečetina u ishrani koristila kao danas piletina, zečevi su se najčešće lovili u divljini, ovo je bilo jedino meso koje su podjednako konzumirali i bogati i siromašni.
Pročitajte: Zašto je konjsko meso zdravo?
Zečevi i kunići – sličnosti i razlike
Zečevi (lat. Leporidae) su životinje biljojedi iz porodice sisara i reda dvozubaca koje se u prirodi hrane travom i korom drveta,dok domaći zečevi vole i šargarepu i jabuke. Postoji više od 60 vrsta ovih životinja, ali su kod nas najpoznatiji zečevi i kunići. U zavisnosti od rase zečevi žive od dvije do pet godina i odrasle jedinke dostižu težinu oko pet kilograma.
Za razliku od zečeva kunići su nešto sitniji i žive duplo više čak i do 12 i više godina. Osim po veličini razlikuju se i po izgledu. Uši i noge zeca su nešto kraće u odnosu na kuniće koji skloništa kopaju u zemlji, dok zečevi jazbine prave isključivo na površini tla. Mladi zečevi se okote skoro potpuno sposobni za samostalni život, dok se kunići rađaju bez dlake i slijepi, a progledaju tek poslije dvije nedelje.
Zečevi vode usamljenički život dok kunići žive u zajednicama i lakše ih je pripitomiti. Kunići se često uzgajaju zbog krzna i mesa, a najkrupniji je belijski orijaš koji je otporan na bolesti i kožne parazite, a može da dostigne težinu do 10 kilograma.
Hranjiva vrijednost
Zečetina je meso koje se lako vari i 100 grama sadrži svega 150 kalorija, dok ista količina svinjskog mesa ima oko 480 kalorija. Naučnici ovo objašnjavaju činjenicom da su zečevi, posebno u divljini, u stalnom pokretu zbog čega se sve što pojedu brzo pretvara u energiju i smanjuje masnoće u njihovim tijelu.
S druge strane zečetina je bogata mineralima i vitaminima iz B grupe, odnosno vitaminom B2 i B6 koji ima blagotvoran uticaj na centralni nervni sistem, koštano tkivo i mišiće, pa se ova vrsta mesa preporučuje sportistima koji su izloženi velikim naporima. Meso od zeca je riznica cinka, gvožđa i bakra koji je zadužen za rast i razvoj ćelija, pa je veoma važno da ga unosimo putem hrane jer ga naš organizam ne proizvodi.
Cink poboljšava apsorpciju kalcijuma, stimuliše zarastanje preloma kosti,ali i pojačava odbrambene mehanizme našeg organizma.
Meso od zeca je bogat izvor fosfora i kalijuma koji utiču na normalizaciju krvnog pritiska, pa samim tim je i odlična preventiva kardiovaskularnih oboljenja posebno infarkt miokarda.
Zečetina je ipak najpoznatija po visokom sadržaju proteina.U samo 80 grama ovog mesa nalazi čak 28 gr proteina skoro duplo više nego u istoj količini piletine ili svinjetine.
Pročitajte: Evo koliko dugo meso smije da stoji u zamrzivaču
Meso za ishranu, mast kao lijek
Zbog obilja gvožđa zečje meso se preporučuje osobama koje pate od anemije. Kako je u pitanju lako svarljiva hrana blagotvorno utiče na pacijente sa bolestima želuca, crijeva, jetre i žuči. Zečetina ima minimalanu količini natrijuma pa je korisna za osobe s hipertenzijom i drugim bolestima kardiovaskularnog sistema.
Konzumiranje zečjeg mesa doprinosi smanjenju holesterola, pa povoljno utiče na bolesti koje nastaju usled začepljenja krvnih sudova. Preporučuje se osobama koje imaju problema sa slabim kostima, a poboljšava stanje i obnovu kože i sluzokože.
Ovu vrstu mesa trebalo bi da izbjegavaju osobe koje pate od artritisa i gihta jer sadrži dosta purinske kiseline koja može dovesti do pogoršanja stanja kod ovih pacijenata.
Zanimljivo je da su naučnici otkrili da u prvih sedam mjeseci života tijelo zeca nije u stanju da akumulira stroncijum-90, koji je proizvod raspadanja pesticida i herbicida, zbog čega se
preporučuje da se u ishrani koristi meso mladog zeca. Mladi zečevi mogu se prepoznati po krhkim kostima prednjih šapa, širokom vratu i mekim ušima, koji su kod starijih primjeraka tanki i dugi.
Mnogi kuvari izbjegavaju da pripremaju zečetinu, posebno onog iz divljine, zbog specifičnog i jakog mirisa koji se može neutralisati držanjem mesa u pacu od limunovog soka 10 do 12 sati prije pripreme. Iako se danas ova vrsta mesa najčešće kupuje zamrznuta treba imati u vidu da nakon odmrzavanja fileti zečetine gotovo potpuno gube vlagu.
U narodnoj medicini pored mesa veoma je cijenjena zečja mast koja pomaže pri bržem i lakšem zarastanju rana. U slučaju bronhitisa dobro je na grudi namazati zečju mast koja pomaže i kod promrzlina od hladnoće.