Mali vinogradari u trebinjskoj opštini ovih dana počinju berbu sa svojih čokota, među kojima je i Darko Milić iz trebinjskog sela Veličani, čija porodica više od pola vijeka bere grožđe u jednom te istom vinogradu, a što je najzanimljivije, plodovi su u odličnom stanju.
Ovaj vinograd je, u stvari, najstariji u Popovom polju, jer je zasađen još daleke 1969. godine, nakon što je izgradnjom hidrosistema na Trebišnjici 1968. godine rijeka prestala da plavi polje.
Milić priča da, iako je Popovo polje poznato po uzgoju vinove loze, do kraja šezdesetih godina prošlog vijeka ono je bilo vodoplavno, pa su se vinogradi podizali samo u takozvanom poselju, odnosno prostoru između sela i polja u kome su se do izgradnje hidrocentrale na Trebišnjici gajila samo ona žita koja su mogla uspijevati u vremenu kada se voda povlačila.
„Tako su moj djed Lazo i otac Zdravko, kada je polje isušeno, odmah naredne godine, još prije moga rođenja, zasadili ovaj vinograd, a do nas su isto napravile i naše komšije, porodica Pendo, čiji je vinograd takođe još vrlo rodan i daje izvanredne prinose“, ispričao nam je Darko Milić o svome vinogradu.
S ponosom ističe da su ovi vinogradi i otporniji nego mladi, tako da na starom vinogradu nema ni sistema za navodnjavanje, dok novi zalijeva sistemom „kap po kap“, a oba jednako dobro rađaju.
Stari vinograd, kako kaže, i nema pristup za zalijevanje, ali su stari čokoti tako duboko pustili korijenje da vlagu mogu da crpe iz dubina, dok mlađi vinograd koji se zalijeva ima čokote kojima se sistem korijenja nije ni razvijao u dubinu, već ide plitko, pa ga je potrebno zalijevati, tako da na ovogodišnjoj suši ne bi ni blizu rodio koliko je sada da nije bilo natapanja.
Pročitajte: Semberski povrtari ostvarili rekordne prinose
„Stari vinograd je temelj naše porodične tradicije, dok je onaj koji mi nazivamo novim, u stvari, posađen 2006. godine i sadili smo ga otac i ja, nastavljajući tradiciju vinogradarstva u našoj kući, tako da ja sada polako uključujem moje sinove Lazara i Nikolu u poslove oko vinove loze kako je i mene moj pokojni otac učio“, kaže Milić za „Nezavisne“.
U oba vinograda zajedno Milići imaju blizu 1.000 čokota vinove loze starih i autohtonih sorti: crni prokupac i plavka, kao i bijela smederevka, dok je u novom vinogradu zastupljen i vranac, a razlike u uzgoju, kao ni u pravljenju vina, između Darka i njegovog djeda gotovo da i nema.
Napominjući da se do početka osamdesetih godina u vinogradu sve radilo ručno, Darko kaže da su kasnije došle freze, a sada i traktori, dok se kod pravljenja vina ništa nije promijenilo, pa je i dalje zastupljena kupaža, odnosno više sorti pomiješano zajedno – plavka, prokupac i vranac, od kojih prave crno vino, a od bijele smederevke prave bijelo vino i rakiju lozovaču.
S obzirom na dobar ovogodišnji rod i kvalitet grožđa, ista su očekivanja i od vina koje se, kako kaže Darko, obično proba oko Božića, mada se kod Milića to upražnjava i ranije, za njihovu krsnu slavu Lučindan, 31. oktobra, kada se „čuju sva stručna mišljenja“.