Sjetva peršuna u našim baštama najčešće se obavlja u rano proljeće. Februar ili mart pogodni su za sjetvu ove biljke. Međutim, peršun se može sijati i kao jesenja kultura. Zato je sada vrijeme da saznate nešto više o ovom začinskom bilju.
Ukoliko vrijme dozvoli da se u toku oktobra, novembra ili početkom decembra otvori potrebna količina slobodnog zemljišta u bašti, možemo posijati sjeme peršuna koje će veoma lako isklijati, formirati se i prezimiti. Inače, peršun u našim krajevima prezimljava bez problema.
Za jesenju sjetvu posebno su pogodna sjemena lišćara i korijenaša peršuna. Ukoliko se odlučimo za lišćar, trebalo bi da znamo da on nema donji, bijeli dio, odnosno zadebljali korijen koji se koristi za ishranu, ali zato ima izuzetno lijepu i bogatu lisnu masu.
Sjeme peršuna lišćara može se posijati na jesen tako što se pripremi dio zemljišta, odnosno naprave se leje čija je širina 20-30, a dubina 1-5 centimetara. Ukoliko se sjeme posije ručno, može se zatrpati veoma jednostavno slojem zemlje od jedan ili dva centimetra. Nakon toga se zalije i peršun počinje da klija.
Ukoliko posijemo peršun u saksijama ili u bašti previše gusto, možemo ga i presađivati. Korijen peršuna je izuzetno jak, pa ga upravo zbog toga mnogi ljudi i gaje. Shodno tome, i biljka koja se presađuje veoma će se lako primiti, jer je korijen veoma adaptibilan na presađivanje.
Kada se peršun posije, potrebno je zaliti ga većom količinom vode. Ukoliko nema padavina u periodu posle sjetve, redovno zalivanje je obavezno. Na taj način možemo da postignemo pravilno i dobro formiranje zelene lisne mase, ali i kvalitetan dugačak, gladak korijen.
Peršun se može kombinovati i sa drugim vrstama povrća. Dobra kombinacija je peršun sa lukom ili sa paradajzom i paprikom. Takođe, lisna masa se sa peršuna može i skidati, bez brige da će se biljka oštetiti. Čak i u toku zime, kada se ukloni sloj snega, postojaće lisna masa peršuna koja se može koristiti.
Peršun nije ljubitelj bogatih i hranljivih zemljišta, kao što su ona bogata humusom. Osnovni razlog za to je što se u humusnim materijama formira veliki broj različitih insekata, kao što su grčice, gundelji i crvi koji napadaju mesnati korijen peršuna.
Zato bi peršun trebalo da se sije na malo siromašnijem zemljištu, ali možemo koristiti i neke vrste mineralnog đubriva, kao što su NPK mineralno đubrivo, ili neka tečna organska đubriva kojima možemo biljku zalivati i tako dobiti kvalitetan usjev.
Izvor: agromedia.rs
PROČITAJTE:
Peršun – moćan čistač organizma
Oči su vam otečene i upaljene, ova obloga pomaže
Evo šta tačno treba da uradite da biste imali dobar CELER