Da li uživate u grickanju suvih šljiva? Ova poslastica može da sadrži opasne materije po vaše zdravlje! Pročitajte šta morate da znate pri kupovini suvih šljiva
Šljive se suše različitim metodama, ali ovo sušeno voće omiljena je poslastica mnogih. Sadržaj šećera (glukoza, fruktoza, saharoza i ksilioza) je veoma visok – 30 odsto. Sadrže oko 17g biljnih vlakana na 100 g plodova. Od vitamina najviše sadrže vitamine A i K, i vitamine B grupe. Od mineralnih materija u suvoj šljivi najviše ima: kalijuma, kalcijuma i gvožda te se smatraju zdravom namirnicom.
Ipak, prilikom kupovine suvih šljiva, obratite pažnju na sastojke navedene na ambalaži, kako biste se uverili da ne sadrže sumpor dioksid, koji predstavlja i sredstvo za konzerviranje, a to je zapravo plin koji se koristi za sušenje voća.
Ako suve šljive kupite u prodavnicama zdrave hrane, moralo bi da bude naznačeno da ne sadrže sumpor dioksid. Ako nisu originalno pakovane, deklaracija mora da sadrži naziv proizvoda iz koga se vidi podatak o grupi proizvoda, datum proizvodnje i rok trajanja.
Bezbojni plin sumpor dioksid se, inače, pojavljuje kao glavni produkt izgaranja sumpora u fosilnim gorivima. Smatra se jednim od najčešćih zagađivača vazduha. On predstavlja nusprodukt rada automobilskih motora i fabričkih postrojenja i tako zagađuje životnu sredinu.
U prehrambenoj industriji se primenjuje kao antibakterijsko sredstvo ili kao vodeni rastvor sumporne kiseline i njenih soli, sulfita. Koristi se kao antioksidans kod nekog voća da bi se zadržala svetla boja, jer se tamnjenjem tog voća gubi i ukus.
Glavobolja, mučnina, povišen pritisak, emfizem, crvenilo, konjuktivitis samo su neke od tegoba koje ovo sredstvo može prouzrokovati.
Naime, sumpor dioksid napada sistem za disanje ljudi i životinja.
Oboleli od astme su najugroženiji kada je u pitanju konzumacija suvih šljiva koje sadrže sumpor dioksid. Vrlo lako mogu dobiti napad takozvane sulfitne astme. Sumpor dioksid i sulfati se koriste dugo, ali tek se nedavno otkrila veza između ovih jedinjenja i astme kod osetljivih osoba.
Kako se navodi na sajtu E-brojevi, posvećenom upravo aditivima u hrani,sumpor dioksid se nalazi na listi alergena koje se, prema direktivi Evropskog parlamenta mora jasno i vidljivo deklarisati, kako bi se kupce upozorili na sastojke hrane koji mogu uzrokovati alergije ili intolerancije na hranu, čak i onda kad se u hrani nalaze u vrlo malim količinama (kao npr. sastojci aditiva, pomoćnih dodataka u procesu proizvodnje, aroma i sl.).
Iz zdravstvenih razloga nije preporučljivo prekoračiti dnevnu dozu od 0,7 mg/kg telesne težine. Međutim, proizvođači hrane dužni su da deklarišu ovaj aditiv kao alergen samo ako je hrani dodato više od 10 mg/kg ili 10 mg/L, iako i značajno manje količine sumpora kod pojedinih bolesnika s astmom mogu uzrokovati napad astme.
Izvor: Sensa