Krastavac predstavlja jednu od najznačajnijih povrtarskih kultura.
Plodovi krastavca se koriste za ishranu u svježem stanju, kao salata i kao kiseli.
U ishrani se plodovi krastavca koriste kada je sjeme u početnoj fazi razvića.
BERBA KRASTAVACA
Krastavci se beru u tehnološkoj zrelosti. Za svježu potrošnju (salatni krastavci) beru se u tehnološkoj zrelosti kada su jedri, pravilnog oblika i krupnoće koja odogvara sorti.
Plod je mlad, sjeme je sasvim meko.
Kod krupnoplodnih sorata i tehnološkoj zrelosti plod je 300 do 500 g, kod sorti u tipu delikates oko 200 g.
Od zametanja ploda do tehnološke zrelosti kod krupnoplodnih sorti potrebno je 15-20 dana, dok kod sorti u tipu delikates 10-15 dana, kod sorti za konzerviranje kornišona do tehnološke zrelosti treba 2-4 dana.
Berba svih krastavaca je uglavnom ručna, pri čemu se salatne sorte beru isključivo ručno, dok se krastavci za konzerviranje mogu brati i mehanizovano.
Za postizanje visokih prinosa krastavaca važno je redovno branje. Ne treba dozvoliti da se plod zadrži na vriježi.
Salatne sorte krastavaca treba brati svakih 4-6 dana, a kornišone svaki ili svaki drugi dan u ljetnjem periodu, a u jesen kada su temperature niže, berba može biti svaka 3-4 dana.
U berbi kornišona cilj je da se dobije što više polodova prve klase.
Kod krastavaca za preradu i plodonošenje berba traje oko 4-6 nedelja. Berba je ručna, a kornišona kombajnom.
Prisnos krastavaca je veoma različit, što zavisi od sorti, uslova i načina gajenja. Salatne sorte pri gajenju na otvorenom polju daju prinos oko 40 do 50 t/ha. Iste sorte u zaštićenom prostoru daju prinos oko 120 do 140 t/ha.
Sorte za industrijusku preradu pri njivskom uzgoju daju prinos 20-60 t/ha, pri gajenju na otvorenom polju na špaliru 50-70 t/ha, a pri plasteničkoj proizvodnji 80-150 t/ha.
Izvor: AgroSavjet