U našem narodu se kaže “Zdrav kao dren” zato koristite dren za zdravlje
Kao biljka spontane flore dren predstavlja genetski potencijal od ogromne važnosti za selekcione ciljeve i oplemenjivanje gajenih biljaka. Sakupljanje, čuvanje i proučavanje njegove genetske varijabilnosti, kao i uvođenje u kulturu, znatno bi obogatio postojeći genofond voćaka. Vrednovan je od čoveka još od antičkih vremena, kako zbog plodova koji su se koristili u konvencionalnoj ishrani, tako i zbog izuzetno tvrdog drveta.
Dren raste kao žbun ili nisko drvo visine do 8 metara, dostiže prečnik od 0,5 m i starost preko jednog vijeka. Uspijeva na staništima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izložena kasnim mrazevima zbog ranog cvjetanja.
Dren za zdravlje i uživanje tokom zime
Cvjetovi se ponekad pojavljuju u decembru, mada u našim ekološkim uslovima obično cvjeta u februaru ili martu. Plodovi u fiziološkoj zrelosti imaju kiseo mezokarp. U fazi tehnološke zrelosti omekšaju i postaju tamno crveni, poprime slatko-kiseo ukus pa se tako neprerađeni mogu konzumirati. Sadrže oko 10% šećera, 2-3,5% organskih kiselina, nešto pektina, tanina i 50-90 mg vitamina C.
Plodovi se prerađuju u džem, marmeladu, slatko, kompot i sok. Ponekad se drenjine koriste za dobijanje rakije, a u Italiji i Francuskoj spravlja se vino. U Italiji se konzumiraju slično maslinama. Kod nas se još nedovoljno koristi.
Prirodne populacije su polazna osnova za selekciju drena na osnovu krupnoće plodova i obilnosti plodonošenja.
Analiza plodova na patogene i štetočine ukazala je da su plodovi potpuno zdravstveno bezbijedna hrana iz razloga što prethodno nisu tretirani bilo kojim sredstvom za zaštitu.
PSSS Jagodina
PROČITAJTE:
Recept za kuvani i nekuvani sok od DRENJINA
Recept za liker od drenjina sa rakijom – Upotreba i ljekovita svojstva drenjka