Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Federacije BiH, Gradske uprave Bihać i izvođača radova potpisali su ugovore o početku realizacije projekta izgradnje sistema za navodnjavanje na zemljištima u nekoliko bihaćkih naselja.

Riječ je o implementaciji Projekta razvoja navodnjavanja (IDP), čija je vrijednost 1.988.266 KM. Finansira ga resorno federalno ministarstvo, u saradnji s Gradom Bihaćem.

Ukupna ulaganja
– Rješavamo problem sušnih sezona i postupamo preventivno, kako bismo izbjegli štete koje u jednoj godini znaju biti veće od ukupnog ulaganja u ove sisteme. Uvodimo nove tehnologije – rekao je savjetnik federalnog ministra poljoprivrede Ervin Bibanović.

Ovim projektom će se skoro 87 hektara zemljišta na području naselja Klokot – Papari, Bakšaiš i Kralje-Vrkašić osposobiti za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.

Bihać je jedan od deset bh. općina i gradova u kojima će biti realiziran ovaj projekt.

Veliki značaj
– Ovo smo sve pokrenuli još 2018. godine na sajmu EKOBIS. Suvišno je govoriti o značaju, kada više od 400 vlasnika zemljišta zahvaljujući tim sistemima za navodnjavanje ima priliku i mogućnost razvoja poljoprivredne proizvodnje – istakao je gradonačelnik Bihaća Šuhret Fazlić.

Izvor

Da biste u bogatoj ponudi različitih proizvođača i materijala odabrali ono pravo, najbolje je da se informišete o njihovim osobinama, prednostima i manama.

OLUPANU ŠERPU BACITE

Emajlirano posuđe dugo ćete koristiti za kuvanje i čuvanje hrane ako ga pravilno koristite i održavate. Emajl je osetljiv na udarce, pa će se verovatno oštetiti ako se šerpa spolja ulubi, a ne trpi nagle promene temperature. Ukoliko se prazna šerpa pregreje, ne prelivajte je hladnom vodom, već je pustite da se lagano ohladi. Ako vam nešto zagori, prelijte dno vodom, ostavite da omekša, i onda operite. Slobodno koristite i abrazivna sredstva poput vima, a oštećene šerpe bacite jer kuvanje u njima nije bezbedno.

GLINA NE TRPI PRAŠAK

Kuvanje u zemljanom posuđu izdržalo je sud vremena i važi za veoma zdravo. Nov sud zagrejte i iznutra ga namažite masnoćom. Nek tako odstoji nekoliko sati, a onda ga operite mlakom vodom i koristite kako vam drago. Posle svake upotrebe posudu operite mlakom vodom, nikako deterdžentom, i dobro je osušite na šporetu. Ako zemljani lonac koristite na otvorenoj vatri, ne stavljajte ga direktno na žar, već ga razgrnite i držite u pepelu, 10 centimetara dalje od vatre. Ako hranu spremate na plinskom šporetu, između plamena i posude obavezno postavite metalnu ploču.

STAKLO JE NAJZDRAVIJE

Vatrostalno posuđe za kuvanje i pečenje nije skupo, a mnogi smatraju da je najzdravije za pripremu i čuvanje hrane. Može da izdrži veoma visoke temperature, ali osetljivo je njihove nagle promene. Zato nikada nemojte vatrostalnu posudu direktno iz frižidera stavljati na šporet, već ih spolja dobro osušite pre nego što ih stavite na ringlu. Posle upotrebe obavezno ih dobro operite, u protivnom će se vremenom na obodima stvoriti ružne mrlje.

U GUSU NE KUVAJTE KISELO

U posuđu od gusa, tj. livenog gvožđa, ne pripremajte kiselu hranu jer dolazi do hemijskih reakcija, a pripremljenu hranu ne čuvajte u gusanoj šerpi. Ovo posuđe je prilično teško, ali se pokazalo kao nezamenljivo za spremanje jela od mesa i pečenje testa. Zagreva se ravnomerno i podnosi jako visoke temperature. Gus lako zarđa i zato posuđe čistite kuhinjskim papirom, vrućom vodom i sunđerom bez deterdženta. Ako ima nekog taloga u posudi, istraljajte ga solju i dobro osušite. Ukoliko posudu niste duže koristili, zagrejte u njoj masnoću do gorenja, a potom je prohladite i premažite iznutra biljnim uljem.

BAKAR ŠTEDI STRUJU

Zaljubljenici u kuhinjske majstorije kažu da je posuđe od bakra prestižno kao „rols-rojs“. Unutrašnjost šerpi i lonaca obrađena je tako da hrana ne dolazi u direktni dodir s bakrom, pa je kuvanje u njima zdravo i bezbedno iako se ne preporučuju za čuvanje hrane. Ovo posuđe 25 puta bolje čuva, sprovodi i raspoređuje toplotu od gvožđa. Zato u bakarnoj šerpi voda brže provri, a pošto se bakar ravnomerno i hladi, ove šerpe su idealne za spremanje zahtevnijih jela, koja se dugo i polako krčkaju. Možda ste primetili da najfinije sosove šarmantni Rudolf uvek sprema u bakarnoj šerpi. Glavni nedostatak ovog posuđa je izuzetno visoka cena.

INOKS NE RIBAJTE ŽICOM

Iako su vrhunski obrađene, ne preporučuje se da u njima duže čuvate jelo. I najmanja ogrebotina može jelu dati „metalni“ ukus. Čak i kad je vrhunski obrađeno, ovo posuđe ne treba ribati žicom. Ako je hrana zagorela, pospite dno sodom bikarbonom ili jakim sredstvom za čišćenje i ostavite nekoliko sati, pa dobro isperite. Za mnoge je posuđe od inoksa, nerđajućeg čelika, najbolji izbor. Najčešće se proizvode s debljim dnom, zahvaljujući kome se troši manje struje ili plina. Jelo se brže skuva, a toplota dugo održava. Da bi bilo sjajno, ovo posuđe uvek dobro ispolirajte krpom ili ubrusom.

OŠTEĆENI TEFLON BACITE

Posuđe od teflona slavu je steklo zahvaljujući ljubiteljima palačinki. Najpopularniji su aluminijumski tiganji presvučeni neprianjajućim slojem teflona, koji prati senka kancerogene materije. Proizvođači kažu da je ovakvo posuđe zdravo dok god nije oštećeno. Da bi duže bilo bezbedno za kuvanje, najbolje je da ga samo isperete mlakom vodom i obrišete papirom. Čim se ošteti, zamenite ga.  Kad kupujete teflonsko posuđe, birajte poznate proizvođače, a ne ono na pijačnim tezgama. U šerpama s teflonskim slojem jelo mešajte isključivo drvenim varjačama. Najnovije posuđe s keramičkim slojem tek treba da se pokaže. Za sada znamo da je lepo i da nije jeftino.

Izvor: BlicŽena

GRADIŠKA – Psi lutalice napravili su pravi pokolj ovaca u potkozarskom selu Grbavci kod Gradiške. Ni ograđen pašnjak nije spasio ovce Željka Blagojevića, vlasnika farme i dječijeg sela. Čopor pasa lutalica usmrtio je desetak ovaca.

Svet daje više od milion dolara u minuti za subvencije za poljoprivredu od kojih većina podstiče klimatske krize i uništavanje prirode, pokazao je novi izveštaj. Samo 1% od 700 milijardi dolara godišnje ide poljoprivrednicima koji novac koriste za dobrobit životne sredine, piše Gardijan a prenosi EurActiv.

Analiza je pokazala da se najveći deo subvencija usmerava u podsticanje stočarstva koje ima veliku štetnu emisiju, za seču šume i preteranu upotrebu đubriva.

Bezbednost čovečanstva biće u opasnosti ako se ne sprovede reforma tih subvencija, ne smanje, i to u velikoj meri, konzumacija mesa u bogatim zemljama, kao i drugi štetni načini upotrebe zemljišta, upozorava se u izveštaju. Kako se navodi, subvencije treba preusmeriti u skladištenje ugljenika u zemlji, proizvodnju zdravije hrane, smanjenje otpada i sadnju drveća.

U nedavno objavljenom izveštaju se odbacuje ideja da su subvencije neophodne da bi hrana bila jevtinija – utvrđeno je naime da je šteta koju trenutno pravi poljoprivreda veća od vrednosti hrane koju proizvede. Nove procene u izveštaju pokazale su da bi proizvodnja zdrave, održive hrane zapravo smanjila njenu cenu jer bi se stanje zemljišta poboljšalo.

“Neverovatno je malo direktnih subvencija usmerenih u nešto sa pozitivnim ishodom za prirodu”, rekao je Džeremi Openhajm, direktor Koalcije za hranu i zemljište (Folu) koja je uradila novi izveštaj. “Moramo da pretvorimo te subvencije u eksplicitno pozitivne mere”, istakao je on, preneo je britanski dnevnik Gardijan.

Openhajm je rekao i da globalni nivo subvencija verovatno dostiže hiljadu milijardi dolara godišnje, s obzirom da je neke teško precizno izmeriti. “Tih 1.000 milijardi dolara javnih finansija su dostupni i toliko veliki da mogu da podstaknu poljoprivredni sektor u svetu da radi drugačije”, rekao je on.

Niz izveštaja u poslednje vreme ukazao je da je svetski sistem ishrane slomljen. On vodi planetu prema klimatskoj katastrofi ostavljajući milijarde ljudi pothranjenim ili sa prevelikom težinom, zaključilo je u novembru 2018. godine 130 akademika. Drugi izveštaj ukazuje da je izbegavanje mesa i mleka pojedinačno najbolji način da se smanji ekološki otisak na planetu jer stoka koristi 83% poljoprivrednog zemljišta da proizvede samo 18% kalorija.

“Planetarno zdravom ishranom”, koju su naučnici objavili u januaru, traži se smanjenje potrošnje crvenog mesa od strane stanovnika Evrope i Severne Amerike za 80%. Usvajanje takve ishrane narednih decenija značilo bi da bi 60% današnjih pašnjaka bilo iskorišćeno za divlje vrste ili drugo, što je regija veličine Brazila.

Međutim, Openhajm kaže: “Ne možemo da nađemo primer vlade koja koristi svoje fiskalne instrumente da direktno podstiče ekspanziju isporuka zdravije i nutrijentima bogatije hrane”.

Poljoprivredne subvencije uništavaju svet

Ukupno gledano, u izveštaju Folu navodi se da način na koji svet trenutno proizvodi hranu i koristi zemljište prouzrokuje životnoj sredini, zdravlju ljudi i razvoju skrivene troškove od 12.000 milijardi dolara godišnje.

“Nastavak trenutnog trenda znači ulazak u scenario u kome su klimatske promene sve veća opasnost po ljudski život, biodiverzitet i prirodni resursi nestaju, ljudi su sve češće u opasnosti, ishrana podstiče bolesti, bezbednost u hrani je ugrožena a ‘smanjenje siromaštva’ ozbiljno oslabljeno”, navodi se. “Takav put bi za nekoliko decenija ugrozio našu kolektivnu bezbednost”, upozorava se.

Međutim, transformacija načina ishrane i upotrebe zemljišta u narednih deset godina predstavljaju izvanrednu priliku koja može da ima društveni povraćaj više od 15 puta veći od investicije koju zahteva a koja se procenuje na manje od 0,5% globalnog bruto domaćeg proizvoda.

Transformacija upotrebe hrane i zemljišta takođe bi doprinela većoj bezbednosti isporuka hrane, rekao je Openhajm. “Ako ostanemo na modelu koji imamo, u narednih 20 godina imaćemo brojne skokove cena hrane zbog klimatskih promena”, upozorio je on.

“Potrebno nam je ‘resetovanje sistema’ i mislim da vlade treba da predvode”, rekla je direktorka istraživanja u Folu Katerina Ruđeri Laderči koja je svojevremeno radila u Svetskoj banci. “To je izuzetno važno za planetu ali može da bude dobro i za biznis”, dodala je ona.

U izveštaju se procenjuje da bi zaokret ka održivoj proizvodnji zdrave hrane oslobodio 4,5 hiljada milijardi dolara novih komercijalnih mogućnosti do 2030.

Analiza je pokazala da se tri četvrtine od 700 milijardi dolara godišnjih subvencija isplaćuju direktno farmerima a da se sa 15% podržavaju mere, poput istraživanja prinosnijih kultura i izgradnje puteva u seoskim sredinama. Analizirane su subvencije u 51 zemlji i uključuju većinu, ali ne sve, globalne subvencije.

Koristi od reforme subvencija već se vide na nekim mestima. Tako su farmeri u EU smanjili emisiju gasova sa efektima staklene bašte iz đubriva za 17% dok je prinos porastao, Kina postepeno ukida podršku za đubrivo, u Kostariku su se vratile šume pošto je ukinula subvencije za stočarstvo i uvela plaćanja za unapređenje životne sredine.

“Ipak, dug je put koji treba preći. Skandalozne subvencije treba odmah preusmeriti ili ukinuti”, zaključuje se u izveštaju.

Izvor: Gardijan-EurActiv

Najteža najezda skakavaca u posljednjih 25 godina širi se istočnom Afrikom i predstavlja veliku prijetnju za sigurnost hrane u nekima od najsiromašnijih zemalja svijeta. “Ekstremno opasno povećanje” rojeva skakavaca prijavljeno je u Keniji, a s ovim problemom suočavaju se i dijelovi Etiopije, Sudana i Somalije, javlja H-alter.

Insekti zajedno lete u milionskim rojevima i pustoše usjeve, prisiljavajući ljude da se probijaju kroz rojeve. Rojevi mogu preći i do 130 kilometara na dan, a jedan roj može sadržavati i do 80 miliona skakavaca.

Kenijski ministar poljoprivrede Mwangi Kiunjuri rekao je krajem decembra da su rojevi skakavaca prešli granicu sa Somalijom, a sada su se proširili na sjevernu Manderu i Marsabit, istočni Wajir i Garissu, kao i središnju Isiolo i Samburu.

Organizacija Ujedinjenih naroda za hranu i poljoprivredu u decembru je saopštila kako je oko 70 tisuća hektara zemlje zaraženo u Etiopiji i Somaliji, a situacija se od tada samo pogoršala.

Najezda je tako pogoršala ionako lošu situaciju sa sigurnošću hrane u regiji, upozorili su iz UN-ove organizacije. Milioni ljudi u regiji već se, kako podsjećaju na Abraš media, suočavaju s konstantnim rizikom suša ili poplava, kao i s drugim faktorima – nemirima u Etiopiji, napadima ekstremista u Somaliji, borbama u Južnom Sudanu nakon građanskog rata u toj zemlji.

Izvor: Oslobodjenje

1.Područna Jedinica Doboj u saradnji sa UPP „Poljotes“ Teslić organizuje 23.01.2020 godine obuku za proizvođače Blatničkog sira u okviru projekta Farma pod nazivom “Standardizacija proizvodnje Blatničkog sira”. Teme za obuku su iz oblasti proizvodnje i konzervisanja stočne hrane za potrebe proizvodnje mlijeka. Obuka će biti organizovana u zgradi Geofon u Tesliću u sali za edukaciju, sa početkom u 10 časova.

2.Područna jedinica Bijeljina u saradni sa opštinom Osmaci, organizuje stručne obuke za poljoprivredne proizvođače, 23. januara, sa početkom u 11 časova. Obuke će biti iz oblasti voćarstva, ratarstva i zaštite žitarica.

Predavači:

– iz oblasti voćarstva- Jadranka Bojić, dipl.ing.polj.

– iz oblasti ratasrtva – Radmila Nešković, dipl. ing, polj.

– iz oblasti zaštite žitarica- Đorđe Gloišić, dipl. ing. polj.

3. U Trebinju će biti održane obuke:

22.01.2020 u sali Poslovnog inkubatora. Teme su :

nacrt Pravilnika o uslovima za odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju sa hranom u odnosu na izgradnju, uređenje i opremanje objekata ;
higijena muže i postupak sa mlijekom (za proizvođače tradicionalnih sireveva).
Predavači su Borislav Milivojević i Olga Vidačić

-23.01.2020 u 11časova u sali SO Nevesinje. Teme su:

Uzimanje uzoraka svježeg sirovog mlijeka; .

Higijena muže i postupak sa mlijekom;

Nacrt pravilnika o uslovima za odstupanja koja se odnose na male subjekteu poslovanju sa hranom u odnosu na izgradnju, uređenje i opremanje objekata

Predavači će biti Dragan Drvendžija i Olga Vidačić

23.01.2020 sala SO Nevesinje u 12 časova. Teme su:

Bolesti pčela;

Registracija pčelara i pčelinjaka;

Start up paketi za pčelare ( Projekat IFAD )

Predavači će biti Radivoje Maksimović, Igor Tomašević i Bojan Grahovac.

Izvor: pssrs.net