Čuveni trkač Jusein Bolt se kune u njega – koristi ga od djetinjstva kuvanog, pečenog, prženog, u čorbi, kao prilog ili glavno jelo. U pitanju je batat, sve češći sastojak na domaćim trpezama, ali i sve češći proizvod na njivama.
Bio narandžaste, bijele ili ljubičaste boje, batat je postao nezaobilazan deo pijaca i supermarketa. Zovemo ga još i slatki krompir, iako sa krompirom nema nikakve veze.
Batat niti pripada krompirima, niti su u rodu, zajednički im je samo krtolast korijen i to što se manje-više pripremaju na isti način, s tim što batat ima široku upotrebu i u slatkim dezertima, koja kod krompira manjka. Sve ostalo, a tu spadaju nutritivni sastav i ljekovitost, ide u prilog batatu.
Batat potiče iz Južne Amerike, gdje se uzgaja skoro 5.000 godina, ali je rasprostranjen na svim kontinentima, a od prije nekoliko godina ova višegodišnja tropska biljka stidljivo se proizvodi i na našim prostorima.
Uzgoj batata
Oni koju se drznuli da se upuste u avanturu gajenja nečega što nije opšte poznato u Srbiji tvrde da se od ove krtole može zaraditi i do 10.000 evra po hektaru, a to što je sve traženiji, a još nedovoljno rasprostranjen na tržištu još je jedna stvar koja mu na našem podneblju ide u prilog.
Bijeli batat daje najveći prinos, ljubičasti je na glasu kao najzdraviji, a u Srbiji je najpopularniji narandžasti batat.
Batat je prava nutritivna bomba: 200 grama tog nepravilnog korijena sadrži istu količinu beta-karotena koliko i pet kilograma brokolija, a samo 140 grama batata namiri preporučenu dnevnu potrebu za vitaminom E.
Ukus mu je slatkast, kremast, malo podsjeća na pečenu bundevu, a prepun je vitamina i minerala, pa ga roditelji biraju kao prvu hranu za bebe. Restorani su počeli u jelovnicima da umjesto klasičnog pomfrita služe onaj od batata, jer lijepo izgleda, a i zdraviji je.
Za razliku od krompira koji trenutno košta oko 40 centi, ali mu cijena pada tokom godine i mnogo niže, cijena slatkog krompira se ne mijenja mnogo već godinama, pa je za kilogram potrebno izdvojiti oko 2-2,5 evra
Uprkos paprenoj cijeni, batat ima svoje redovne kupce. pa veći marketi ne dozvoljavaju da gahbica sa njim bude prazna.
Ne smeta mu suša
Batat se sadi tokom juna, a najveća boljka poljoprivrednika, suša, njemu ide u prilog. Ovaj krompir može da izdrži temperature iznad 50 stepeni celzijusovih, ali mu zato minus uopšte ne prija. Otporan je na štetočine, pa se sredstva za zaštitu praktično ne koriste, što je još jedan od razloga njegove popularnosti na tržištu.
Batat se vadi kada korijen dostigne više od 150 grama, što se može očekivati 100 do 130 dana nakon sadnje. Vadi se od avgusta do oktobra i važno je završiti taj posao prije mraza. Znak tehnološke zrelosti korijena je bijeli sok koji curi iz biljke.
Jedna biljka daje do tri kilograma korena i u komercijalnoj proizvodnji prinos može biti od 20 do 50 tona po hektaru. Berba listova batata, koji su takođe jestivi, moguća je i nekoliko puta godišnje.
Za one koji hoće da odu korak dalje od same proizvodnje, mogu da se otisnu u preradu i da prave brašno od batata, pire, čips, kašice.
Izvor: boljazemlja.com
PROČITAJTE:
Uzgoj i sadnja batata iz presadnica
Šta je zdravije krompir ili batat?
Uzgoj šparoga sedam puta isplativiji od pšenice – Zarada i do 6.500 KM po hektaru