Žetve pšenice i pirinča u zatvorenom prostoru daju nam uvid u to šta je sve moguće kada je u pitanju budućnost uzgoja žitarica, odnosno uzgoj žitarica u zatvorenom.
Uzgoj osnovnih useva poput žitarica u zatvorenom prostoru mogao bi biti ogroman korak napred za globalnu sigurnost snabdijevanja hranom.
Šta je do sada podrazumijevao uzgoj u zatvorenom prostoru?
Do sada, takozvane vertikalne farme su imale uspjeha u proizvodnji svežeg zelenila i začinskog bilja, paradajza i jagoda—svih onih neophodnih i ukusnih usjeva, ali koje ne nose najveće koncentracije kalorija. Ta čast pripada žitaricama i stočnoj hrani, koje uglavnom zauzimaju više prostora. Ali ova zelena prostranstva žitarica bi uskoro mogla da se usele u zatvorene prostore, sa prvom pšenicom uspješno uzgojenom u zatvorenom prostoru.
Nova era uzgoja u zatvorenom prostoru-istraživanja
Infarm, kompanija za vertikalnu poljoprivredu sa sjedištem u Nemačkoj, objavila je rezultate svoje žetve u novembru mesecu 2022. Portparol Pedrik Flad pripisuje Infarmov uspjeh svom fokusu na optimizaciju okruženja vezanog za rast, kao i vremenu ciklusa usjeva.
Eksperiment pokazuje šta je moguće i ne samo za uzgajivače koji žele da presele svoje usjeve žitarica u zatvorene prostore, već i za globalnu bezbijednost hrane uopšte.
Uzgajanje ovih osnovnih usjeva u zatvorenom prostoru, u regionima koji ranije nisu mogli da ih uzgajaju, moglo bi da bude od koristi milionima ljudi.
Međutim, postoje izazovi kod prelaska sa proizvodnje proizvoda na žitarice.
Koji su izazovi kod uzgoja u zatvorenom prostoru?
Kao prvo, pošto žitarice imaju duži ciklus rasta, teže je opravdati njihovo uzgajanje u unutrašnjim prostorima, gdje zauzimaju vrijedne nekretnine. Tradicionalni međuredni usjevi, kao što su zelena salata i paradajz, imaju brži ciklus rasta i mogu se ubirati po znatno većim stopama na vertikalnim farmama u odnosu na tradicionalne farme.
Lisnato zelenilo, na primjer, može se proizvoditi na vertikalnim farmama sa 35 puta većim kapacitetom nego na farmama klasično zasnovanim na zemljištu. Prema Agritecture, tehnološkoj firmi fokusiranoj na klimatski pametnu poljoprivredu, ovo se odnosi posebno na poljoprivredu sa kontrolisanom životnom sredinom. Prvobitno istraživanje tvrdi da tradicionalna poljoprivreda može da proizvede oko 18 kilograma zelene salate na 100 kvadratnih metara, u poređenju sa oko 680kg na istoj količini prostora na vertikalnoj farmi.
Pošto brži ciklusi rasta omogućavaju vertikalnim farmerima da proizvedu veći prinos, sporiji ciklusi—kao što su oni kod pšenice i drugih žitarica—mogli bi umanjiti sposobnost farme da ostvari pozitivan povraćaj ulaganja u određeni usjev.
Zašto izabrati uzgoj u zatvorenim uslovima?
Ipak, prema Fladu, prva ispitivanja Infarmove pšenice uzgojene u zatvorenom prostoru bila su izuzetno ohrabrujuća.
„Prva ispitivanja su pokazala izuzetne rezultate“, rekao je Flad. „U skali, ovo je ekvivalent od 117 tona po hektaru godišnje, što je 26 puta više od prosečnih prinosa na otvorenom polju.“
A ovi trenutni prosjeci uzgajanja u polju u velikoj mjeri zavise od klime, koja postaje sve nestabilnija.
Uzgajanje hrane u zatvorenom prostoru pojednostavljuje stvari, kao što su vremenske prilike i distribucija patogena.
Temasek, kompanija sa sjedištem u Singapuru, imala je uspješnu žetvu pirinča u zatvorenom prostoru. Pirinač koji je proizveden je polu-patuljast, što mu omogućava da raste brže od sorte pune veličine. Takođe koristi 70% manje vode nego što bi to zahtijevala sorta zasnovana na uzgoju na regularnom tlu.
Međutim, trenutna cijena energije čini uzgoj žitarica u zatvorenom prostoru posebno rizičnim, posebno zato što ovi usjevi imaju niže cijene od drugih tipičnih usjeva koji se uzgajaju u zatvorenom prostoru kada dođu na tržište.
To je kompromis, kaže Frederik Smit, konsultant za regenerativnu hranu. „Rizik na terenu zamenjujete rizikom zasnovanim na troškovima“, kaže on.
„Kontrola promjenljivih kao što su voda i temperatura eliminiše mnoge potencijalne rizike, a to zaista privlači investitore koji ne razumiju poljoprivredu toliko i žele da ulažu u nešto u većem obimu.“
Uzgoj žitarica u okruženju pod kontrolom klime je još uvek u ranim fazama razvoja, ali je značajna prekretnica. Mogućnost uzgoja žitarica u komercijalnim razmerama mogla bi imati velike koristi za globalnu sigurnost hrane.
Pored mobilnosti zatvorenih farmi, vertikalna poljoprivreda ima kapacitet za uzgajanje hrane uz korišćenje 95% manje vode i 97% manje zemlje, prema USDA, i bez pesticida. Takođe postoji potencijal za više obnovljivih izvora energije; Infarm trenutno koristi 70 odsto zelene sertifikovane energije, sa ciljem da do 2045. postane neto nula.
Postoji nekoliko različitih puteva kojima možemo da ojačamo ekosistem hrane, uključujući poboljšanje našeg osiromašenog tla kako bismo stvorili održiviji ekosistem i korišćenje tehnologije poljoprivrede u zatvorenom prostoru za stvaranje novih sredstava za proizvodnju hrane. Mogućnost uzgajanja ovih kritičnih usjeva u zatvorenom prostoru je ogroman korak napred ka ostvarenju cilja koji je globalna dostupnost hrane.