Trendovi u Evropi: Kakva glavica se traži na tržištu?

Kupus Kupus

Kupusnjače, a posebno kupus, čine veoma značajnu vrstu povrtarskih kultura. Kupus je prisutan tokom čitave godine na našoj trpezi. U pogledu zahteva tržišta, poslednjih godina očigledne su promene u tradicionalnim navikama kupaca – više se pažnje polaže na veličinu i uniformnost, ali i na kvalitet i ukus kupusa.

„U zapadnoj Evropi se kupus ne kiseli u glavicama, već samo kao ribanac ili za svježu potrošnju, i tu se ne postavlja pitanje da li je glavica 5 kg, 6 kg ili 10 kg. Međutim, s’ obzirom da se ovde radi kišeljenje u glavicama i ranije su postavljana ta pitanja, odnosno o tome su proizvođači razmišljali, a i same autohtone sorte su napravljene kroz dugi niz godina prirodnog odabira. Stvorile su se autohtone sorte kao što su Varaždinski, Futoški koji ima glavice 2-3 kg“, kaže dr Petar Mitrović.

Prema njegovim riječima, veličina glavice zavisi i od broja biljaka po kvadratnom metru, ali i od đubrenja i navodnjavanja.

„Ako hoćete da imate krupne glavice, morate da radite i na 50-60 cm u redu, a ako hoćete da imate glavice 2-3 kg radite od 30-35 cm. Onda plus ima đubrenje. Ako vi sada ne morate da radite na 50, koristite male količine mineralnih ili organskih đubriva, onda jednostavno… Znate, ima onaj sistem, kaže: imate mogućnost prinosa 5 vagona po hektaru kupusa i 3 vagona. Nije isto đubrenje, ni navodnjavanje za 5 vagona”, objašnjava Mitrović.

Sa druge strane, naša zemlja je prirodno veoma bogata za proizvodnju kupusa, ali i ostalog povrća.

„Vi ovdje na ovom terenu imate prvo, kvalitetno zemljište. Još uvijek postoji kvalitetna voda koja se koristi za navodnjavanje. Zemljište nije previše kontaminirano upotrebom pesticida“, navodi dr Petar Mitrović.

Prema njegovim riječima, kod nas postoji ogromna mogućnost i to ne samo za kiseli kupus. Naša klima i voda imaju presudan uticaj na kvalitet mnogih povrtarskih biljaka.

Jedan od kupusa koji je već našao svoje mjesto na tržištu je Futoški kupus koji nosi oznaku geografskog porekla. Njegove osobine ga izdvajaju kao najpogodniju sortu za upotrebu u svježem stanju tako i za kišeljenje. Dugogodišnji proizvođač ove kulutre je i ove godine imao dobre rezultate.

„Što se mene lično tiče bila je odlična godina. Dobro sam poslovao. Proizvodnja mi je bila, sada mogu da kaže, uspiješna i ima dosta proizvođača koji se sa ovom proizvodnjom bave i koji su zaista dobro prošli ove godine. Međutim, ima i onih koji su loše prošli. Bila je čudna godina, naravno, svaka je za sebe priča, i tu nema nekog pravila. Oni koji su dobri znalci u tom poslu – dobro su prošli“, navodi Miroljub Janković, proizvođač iz Futoga.

Kako sam kaže, i oni koji se time bave i oni koji su u udruženju, razmišljaju o povećanju kapaciteta i pronalaženju nekih novih mogućnosti u tom smislu, a nameravaju da traže podršku i lokalne sredine i drugih institucija u državi.

Jedan od velikih problema sa kojim se proizvođači Futoškog kupusa sreću je nelojalna konkurencija. Pa ipak, neki od njih su pronašli način da se zaštite od toga.

„To je već stara priča, ali je aktuelna i danas. Ta priča o zloupotrebi imena i nelojalnoj konkurenciji na tržištu je „živa” i nanosi nam veliku štetu. Imamo neke naše unutrašnje aktivnosti sa kojima pokušavamo da se izborimo sa tim, ali bez šire podrške to će biti jako teško”, kaže Miroljub.

On se nada i uzda u svijest potrošača da prepoznaju kvalitet i da će ih podržati, tako što će sve više da kupuju njihov proizvod, jer on svojim kvalitetom – to i zaslužuje.

Uprkos svim ovim problemima, naš sagovornik je itekako zadovoljan ovom proizvodnjom i zaključuje da jedno domaćinstvo može opstati ako se bavi gajenjem Futoškog kupusa, ali i da prati zahteve tržišta koji će ga uskoro dovesti i do proširenja proizvodnje.

Izvor: Agromedia

Preporuka za vas