Danas ćemo se baviti vađenjem krompira, odnosno svime onim što proizvođači te kulture treba da znaju prilikom njegovog vađenja. Savjete daje Dragomir Radić, savjetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredne savjetodavne i stručne službe u Smederevu.
Termin vađenja krompira kada je pokožica dovoljno čvrsta i debela
Kako kaže naš sagovornik, krompir se vadi kada nadzemna masa bude potpuno suva. Zašto je to važno? Zbog toga što biljka povuče sve hranljive materije iz nadzemnog dijela u donje, podzemne krtole. To je u stvari momenat kad je pokožica na krtoli potpuno sazrela i dovoljno je jaka i debela da ne mogu da se gube vlaga i hranljive materije iz same krtole, tako da se ona i bolje čuva. Tada su i okca na krompirima, na pokožici, potpuno zrela.
„Termin vađenja krompira zavisi od nadmorske visine. U septembru se vadi onaj na nadmorskoj visini preko 600 metara, ali u ravnici to je od polovine avgusta. Ovo takođe zavisi i od sorte“, rekao je naš sagovornik.
Pročitajte: Crna unutrašnjost krompira – Kako spriječiti ovu pojavu?
Nema ozbiljne proizvodnje krompira bez navodnjavanja
Kako ističe, za isplativu proizvodnju krompira potrebno je obezbijediti mu dovoljno vode.
„Proizvođači koji se ozbiljno bave proizvodnjom krompira uvijek imaju zalivni sistem. Krompir nikada ne ide na nekoj većoj površini van zalivnog sistema, bar u našem kraju. On jeste planinska biljka i bolji su uslovi na planini. Na planini ima i onih koji rade bez zalivnog sistema, pa to može i da prođe kod njih. U našem kraju krompir bez navodnjavanja ne može da da neke ozbiljne rezultate, pogotovo kad je riječ o ovom ljetu kada je bilo vrlo malo padavina. Oni koji nisu zalivali, imaju vrlo sitan krompir“, objašnjava Dragomir Radić.
Krompir izvaditi prije kiše
On dalje u razgovoru naglašava da se krompir vadi u fiziološkoj zrelosti, kada biljka potpuno sazri. Ako se zakasni sa vađenjem, pod uslovom naravno da je zemlja suva, krompir može da stoji u zemlji vrlo dugo, ali čim padne prva kiša, odnosno zemlja postane vlažna, klice kreću znači krompir jednostavno klija, kreće ponovo vegetacija.
„Na manjim površinama se vadi ručno, i pri tome često dolazi do mehaničkih oštećenja. Ako se krompir vadi motikom lako se zasiječe jer se dolje u zemlji ne vidi gdje se baš tačno nalazi krompir, dakle treba da se zahvati veliki sloj ispod krompira. Naravno mašine to mnogo bolje rade, može da se niveliše nivo rada, zahvat noža koji siječe zemlju, dok kod motike čovjek mora da ima osjećaj kako se to radi“, navodi naš sagovornik.
On dodaje da kroz te rane ulaze paraziti, takve krtole treba odmah da se upotrebe, nisu za čuvanje.
Pročitajte: Iskopavanje krompira vadilicom – Na šta posebno treba obratiti pažnju?
Skladište mora biti suvo i sa nižom temperaturom
Sa našim sagovornikom smo porazgovarali i o skladištenju krompira nakon vađenja.
„Bitno je da skladište bude suvo jer ako je vazdušna vlaga velika, recimo kada se čuva u podrumima, opet može da dođe do klijanja, znači bitno je da skladište bude suvo, takođe važno je da temperatura bude dosta niža recimo 4 do 8 stepeni, jer ispod te temperature neće opet da krene klica“, rekao je ovaj savjetodavac iz PSSS u Smederevu.
Ističe još jednu bitnu stvar za kraj – prilikom skladištenja ne smije da bude veliki sloj krompira nabacan jedan na drugi. Razlog leži u tome što to može dovesti do samozagrijavanja, a i desi se da neka krtola truli iz određenog razloga te to onda zahvati i ostale. Dakle, zaključuje, mora da bude tanji sloj krompira, dobro provjetravanje i naravno niža temperatura u skladištu.