"SVE JE ISTRULILO, GLAVICE SU POCRNILE" Kiseli kupus je ove godine mnogima propao, a evo šta je RAZLOG
Ređanje kupusa u buriće te soljenje i potapanje vodom kako bi se tokom cele zimske sezone kupus zadržao na jelovniku mnogima ove godine nije doneo željeni rezultat. Dobar deo kupusa je istrulio i pre nego što je stigao do kace, a mnogi su uništeni čim su potopljeni u burad.
- Sve što smo ukiselili istrulilo za nekoliko dana, jednostavno glavice su pocrnele. Čuli smo da ove godine ima problema sa kupusom jer fali domaćih sorti koje su dobre za kiseljenje i pazili smo šta kupujemo, ali svejedno, nije nam uspelo. Čujem da su i druge komšije slično prošle, ne pamtim da se desila godina sa ovako lošim kvalitetom kupusa - rekla je Radmila D. iz Temerina.
- Visoke temperature počele su da provociraju reproduktivni razvoj biljke i ozbiljno su je fiziološki poremetile. Počela je da se iznuruje, da joj raste cvetno stablo koje se posle razlista i nosi plod, što treba da se dešava u martu. Većina hranljivih materija otišla je na reproduktivni razvoj, što je smanjilo njen kvalitet. Kupus sada nema dovoljno korisnih hranljivih materija da se u rasolu održi kompaktan i zato se pojavljuje vlažna trulež - rekao je dr Slađan Adžić s Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci.
Domaćinstva koja su kupus kupila u septembru malo su bolje prošla, ali nažalost većina koja je tu uradila u oktobru i novembru pazarila je kupus mnogo lošijeg kvaliteta. Pri kraju svog vegetativnog perioda i u završnoj fazi zrenja, proizvođači izbegavaju da tretiraju kupus raznim zaštitama, jer bi mu drastično snizili kvalitet, zbog toga su i njima u tom periodu ruke vezane. Mnogo utiče i koja sorta se koristi, postoje one koje brže reaguju na promenu vremena i one koje su kompaktnije.
Cena kupusa ove sezone nije se menjala u poređenju sa prošlim godinama. Kilogram svežeg kupusa u maloprodaji je 25 do 30 dinara, onaj sa geografskim poreklom i garantovanim kvalitetom poput futoškog je oko 40 dinara. Kiseli kupus u hipermarketima može da se pazari po ceni od 150 do 300 dinara za kilogramu.
Stručnjaci kažu da je topla jesen glavni krivac za loš kvalitet kupusa. Nepovoljni uslovi bili su još tokom leta, ali onda kada je kupusu najviše trebalo vode da sazri, nije je bilo, dapače, stiglo je miholjsko leto u oktobru i novembru sa temperaturama višim od 25 stepeni Celzijusa.
- U Srbiji se kupus gaji na oko 20.000 hektara, a prinosi su od 30 do 100 tona po hektaru. Kupusa na tržištu Srbije ima dovoljno, proizvodimo ga tokom čitave godine i nema potrebe za uvozom. Postoji tu i određeni lokalpatriotizam ili prosto navika i poverenje, pa su domaće sorte na pijacama uvek malo skuplje od stranih hibrida - nastavio je Adžić.
Miroljub Janković, zamenik predsednika Udruženja "Futoški kupus" i jedan od uzgajivača ove sorte, kaže da nije problema sa truljenjem kupusa, kao ni članovi njegovog udruženja. No dodaje da su temperature razlike nekim proizvođačima verovatno napravile štetu.
Temperature do 30 stepeni u jesen stvorile su različite probleme, razvoj raznih patogena i bolesti te produženu aktivnost pojedinih vrsta insekata. Zasad nismo imali pritužbe da naš kupus truli, ali mi se strogo podržavamo elaborata o oznaci geografskog porekla i nivoa kvaliteta. Naš kupus je malo skuplji na tržištu, ali je i kvalitetniji i kupci se ne žale - rekao je Janković.
Nova vrsta kupusa
Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci stvorio je novi genotip kupusa koji ima od 8 do 9 procenata šećera. Prosek je trenutno od 3,5 do 4,2 procenta. Kad kupus ima veći sadržaj suve materije, mnogo je otporniji. Nova sorta čeka potvrdu iz Evropske unije i kada prođe sve testove te bude priznata, što se očekuje tokom proleća, dobiće ime "zahar". Biće namenjen pre svega tržištu Balkana jer je veoma otporan i tako idealan za kiseljenje, koje će moći da se produži i za mesec do dva dana.
Izvor: Blicbiznis
