Jedan od najisplativijih biznisa budućnosti je uzgoj pečuraka, od čijeg je izvoza Srbija 2018. godine zaradila 19 miliona dolara. Pritom je izvoz svježih gljiva iznosio 12,5 miliona, a suvih nešto više od 6 miliona dolara.
Najveći kupci srpskih lisičarki su Nemačka, Austrija i Švajcarska, dok je u Rusiju otišao skoro cjelokupan izvoz šampinjona, koji je iznoso 4,9 miliona dolara. U Makedoniju su plasirani šampinjoni u vrijednosti od svega 1.000 dolara.
Uzgoj šampinjona
Gajenje šampinjona je prikladno u tamnim i vlažnim prostorima, inače slabo iskoristivim za druge svrhe, kao npr. u podrumu. Poželjno je da imaju debele zidove koji omogućavaju održavanje toplote u prostoru. Moraju imati mogućnost za zračenje i za održavanje savršene čistoće.
Dobar kompost i odgovarajuća pokrivena zemlja kao supstrat za crpljenje hranjiva,kao i mogućnost redovnog vlaženja (zalivanje, prskanje) i zaštita od bolesti su neophodni za uspješno gajenje šampinjona.
Prije početka gajenja predviđen prostor za gajenje treba očistiti i dezinfikovati, a temperaturu podesiti. Brikete komposta treba razrahliti i onda unositi u uzgajalište i slagati na police. Onda se uzgajalište čisti i pere. Foliju treba skinuti sa gornje strane i malo pričekati da se plinovi oslobode, a u slučaju da je temperatura komposta iznad 30 stepeni uzgajalište treba rashladiti.
Proizvodnja šampinjona počinje prvom fazom, a to je kada micelij prorasta kompost. Tada je potrebno obezbediti temperaturu od 22 do 25stepeni C i ona mora biti konstantna. Vlažnost vazduha mora biti 90-95 %. U optimalnim uslovima micelij prorasta kompost za 12 do 14 dana, ali se može produžitii do 20 dana, zavisno od kvaliteta komposta. Treba meriti temperaturu u uzgajalištu, jer kompost odaje toplotu. Ako u kompostu temperatura naglo poraste treba zalivati podove i zidove, ventilirati. Kao krajnja mjera je uključivanje hlađenja, međutim nije poželjan ulazak svježeg vazduha, jer će smanjiti koncentraciju CO2. To utiče na prinos.
Pokrivka se stavlja na kompost (debljina 5 cm po jednom briketu).
Druga faza je faza plodonošenja. U ovoj fazi raste plodno telo gljive. Temperatura treba biti 17-18 stepeni C, a vlaga nešto ispod 95%. Ti uslovi se održavaju prskanjem zasada ili zalivanjem mlakom vodom. Snižavanje temperature se vrši postepeno, po 1,5 stepeni na dan. Uz snižavanje temperature vrši se dovođenje svježeg vazduha u uzgajalište i time se reguliše koncentracija CO2 do 1200 ppm i ta koncentracija ostaje konstantna.
Zaštita šampinjona
Najvažnije je preventivno djelovati u zaštiti, jer plodove stalno beremo, a hemijskih preparata sa kratkom karencom, prikladnih ovoj proizvodnji, skoro da i nema.. Pri pripremi podloge treba dva puta sedmično sprovestizaštitu močilišta i fermentacijskogprostora. Koriste se insekticidi Nuvan, Basudin i dr. Pokrivka sedezinfikuje i to parom formaldehida.
Berba
Treba brati čvrste šampinjone,onako kako pristižu. Od početka posla pa berbe potrebno je 20 dana. Beru se u tri maha. Treba ih upotrebiti u roku od 3 dana. Ako ih pripremamo zazamrzavanje, potrebno ih je prethodno blanširati, a to znači kratko kuvanje u ključaloj vodi. Prije toga ih treba isjeckati. U zamrzivaču mogu stajati tri mjeseca.
Isplativost uzgoja šampinjona
U malom uzgajalištu je oko 200 kg za tri mjeseca. Međutim, postoje različiti načini uzgoja, pa se ne može porediti prinos u porodičnom sitnom biznisu i proizvodnji sa korištenjem visoke tehnologije. I ulaganja su različita, ali ovo su podaci dobijeni od iskusnog uzgajivača: Opremanje jednog tunela od 230 m2 sa svim potrebnim sadržajem košta 30000-35000 evra, i povrat uloženih sredstava potrebno je za 4-5godina. Jedan supstrat daje 4,3 kg, a gljive se beru jednom sedmično. Jedan supstrat daje 3 turnusa. A Vi računajte i zaključite da li Vam se isplati i za koj način uzgoja da se opredjelite.
Prije nego što se upustite u proizvodnju pečuraka, proizvođači treba da nađu kupce, da im izvoz i zarada ne bi zavisili od drugih.