Radoslav Bele Zečević, osnovne studije (biljna proizvodnja) i specijalističke studije (voćarstvo i vinogradatstvo), završio je na Biotehničkom fakultetu u Podgorici. Nakon završetka tih studija upisuje master studije u Novom Sadu i magistrirao je na temu iz pčelarstva. Tema master rada je bila iz oblasti uzgoja visokokvalitetnih selekcionisanih pčelinjih matica. Želju da upiše master studije iz oblasti pčelarstva imao je još od početka studiranja, s obzirom da se ovim poslom bavi verovali ili ne punih 15 godina. U ovaj posao krenuo je „od nule“ iz znatiželje kao desetogodišnji dečak ( a za to je imao i genetsku predispoziciju za bavljenje ovim poslom), da bi se to kasnije pretvorilo u profesionalno pčelaranje. Najveću podršku je imao od svoje porodice. Danas poseduje registrovani pčelinjak od oko 200 pčelinjih zajednica i preko 300 oplodnjaka za uzgoj selekcionisanih matica i odgovarajuće objekte za ovaj posao.
Regionalna izložba meda Pljevlja, izložbeni štand sa pčelinjim proizvodima
Od 2015. godine je registrovani uzgajivač matica. Dobitnik je više zlatnih priznanja za kvalitet pčelinjih proizvoda u zemljama okruženja, a kako ističe najdraže mu je priznanje koje je dobio u Novom Sadu na takmičenju za kvalitet meda gde je pored zlatne medalje i sertifikata osvojio i veliki šampionski pehar za nabolje ocenjen med na tom takmičenju. Od mogućih 25 bodova, med njegovog gazdinstva je osvojio 24,87 bodova. Ovo takmičenje po treći put je organizovao naučni institute za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. Osim meda i selekcionisanih matica na njegovom pčelinjaku se proizvodi perga, polen, propolis, čista matična mleč, prirodni vosak, medovača i rojevi. S obzirom da je tehnologija uzgoja selekcionisanih matica i sakupljanje čiste matične mleči slična, Bele se odlučio da poveća proizvodnju matičnog mleča tako da je rekorder proizvedene količine na prostru Crne Gore. Za matičnu mleč je takođe osvojio zlatnu medalju na Novosadskom sajmu pre dve godine.
Na pitanje šta je najvažnije uraditi da bi postali uspešan pčelar Zečević odgovara:
Da bi se bavili bilo kojim poslom pa tako i pčelarstvom potrebno je uložiti znanje, vreme, novac. Kad to troje spojite uspeh je zagarantovan. Znanje je osnov, morate učiti iz kvalitetne literature i naučnih radova. Mnogi se samo oslanjaju na na internet i youtube što nije dobro jer tu svak piše svašta, a početnik pčelar ne može da razdvoji loše od dobrog jer svak tvrdi da radi ispravno i postavlja na internet. Da bi postali profesionalni pčelar i imali adekvatnu ekonomsku dobit potrebno je da ispunjavate tzv. 3 K (ka) uslov, a to je: kvalitet, kvantitet i kontinuitet.
S obzirom da se uzgoj kvalitetnih matica smatra najodgovornijim poslom u pčelarstvu Zečević će nam ukratko objasniti osnovne predispozicije koje su potrebne da bi odgojili kvalitetnu maticu.
Medonosna pčela iz roda Apis mellifera koja je za nas najznačajnija i najvažnija po brojnim karakteristikama je Apis mellifera carnica ili Kranjska siva rasa. Svaki uzgajivač matica treba da vodi računa o očuvanju ove domaće rase. Selekcija matica predstavlja kontinuirani proces koji ne da treba da traje godinama nego decenijama. Vrlo teško je dobiti maticu da ima sve dobre karakteristike ( mirnoća pčela, higijensko ponašanje, prinos polena, produktivnost mleča, prinos meda, razvoj pčelinjeg društva, rojni nagon itd), ali zato linijama selekcije, ulaganjem znanja i vještina dugim nizom godina mogu se postići odlični rezultati. Što se tiče uzgoja matica za komercijalno tržište tu je situacija nešto drugačija. Posao reprodukcije se obavlja po unapred postavljenim “visokim” kriterijumima. Potrebno je pre svega obezbediti zdrava pčelinja društva i zdravu okolinu za postavljanje pčelinjaka i oplodnjaka. Potrebno je imati odgovarajući materijal i opremu. Potrebno je formirati jaka odgajivačka društva i obezbediti im kvalitetnu hranu koja ih podstiče da odgaje što kvalitetnije matičnjake.
Potrebni su i adekvatni vremenski uslovi odnosno periodi bez naglih turbulencija vremena jer sve to utiče na kvalitet matičnjaka. Da bi se izlegla nova mlada matica prolazi 4 stadijuma jaje, larva, lutka, imago. Prostor iz koga se ona izleže naziva se matičnjak. Matičnjak produžena i proširena zatvorena ćelija u kojoj je larvica od nastajanja (početka) njegovana i hranjena matičnim mlječom do samog zatvaranja (između 8. i 9. dana). Jaje između 3. i 4. dana prelazi u larvu.
KVALITETNI MATIČNJACI (100 procentan prijem presađenih larvi)
Larva starosti od 12 do 18 h se pomoću specijalne tzv. kineske igle prenosi u čauru odnosno početak matičnjaka koji je pčelar napravio pomoću specijalizovanog šablona. Ovaj metod se naziva veštački način odgajanja matičnjaka ili (tzv. Doolitle method). Pre presađivanja larvi potrebno je pripremiti odgajivačka društva za odgajanje matičnjaka. Kada su odgajivačka društva spremna nakon 24 h od formiranja dodaju se presađene larve na odgajanje koje će pčele hraniti isključivo matičnim mlečom. Od dana presađivanja do dana prenošenja zrelih matičnjaka u oplodnjake potreban je vremenski period od tačno 10 dana. Tada je ukupna starost matičnjaka 14 dana i ostalo je još 2 dana da se izleže matica. Izleganje matice iz matičnjaku se odvija u oplodnjaku i zato ih je potrebno 14-stog dana prenijeti u oplodnjak. U svaki oplodnjak se dodaje po jedan matičnjak. Nakon 14 dana od dana prenošenja imaćemo rezultate da li se matica izlegla i da li se sparila odnosno da li je počela novoizležena matica da polaže jaja. Znači ukupan proces od jajeta stare do polaganja jajeta novoizležene matice traje oko 28 dana. Za svakog uzgajivača matica i za svaku uzgojenu maticu to je poseban osjećaj jer to je rezultat rada koji je uložen da bi se odgojila kvalitetna matica. Drugi rezultat još bitniji je kakve će rezultate dati ta matica kada se iz oplodnjaka premjesti u novu pčelinju zajednicu gdje se očekuje njena produktivnost najmanje 2 do 3 godine.
Ovo je samo kratka priča o uzgoju matica u nekom od narednih brojeva časopisa pisaće se o svim poglavljima posebno, jer uzgoj matica je kompleksan rad koji zahteva duže pisanje o svim koracima rada pojedinačno.
Izvor: www.agrobiznis.rs