Agoniju voฤara, kojima su proljeฤni mraz i suลกa obrali veฤi dio ovogodiลกnjeg roda, poveฤava i to ลกto i ono malo plodova na granama nema ko da bere iako su dnevnice skoฤile i na 60 maraka.
Na plantaลพama u Srpskoj pri kraju je berba ลกljive, dok ฤe druge vrste voฤa doฤi na red neลกto kasnije.
Osim ลกto su vremenske neprilike otanjile ovogodiลกnji rod, umanjile su i kvalitet voฤa pa ฤe, kako tvrde voฤari, najviลกe plodova zavrลกiti u industrijskim pogonima, za proizvodnju pekmeza i sokova.
Predsjednik Udruลพenja voฤara Republike Srpske Dragoje Dojฤinoviฤ istiฤe da je kvalitet voฤa dosta loลกiji u odnosu na prethodne godine
– Kada su u pitanju breskva, ลกljiva i kruลกka, rod je umanjen za 80 do 90 odsto, ฤak na nekim parcelama i sto odsto, a kada je rijeฤ o jabuci, rod je duplo umanjen – rekao je Dojฤinoviฤ dodajuฤi da se voฤari ลกirom Srpske nadaju da suลกni period neฤe dugo potrajati, jer ฤe za rezultat dobiti voฤe jako loลกeg kvaliteta.
Dnevnice beraฤa voฤa u Srpskoj kreฤu se od 50 do 60 maraka u zavisnosti od lokacije i veliฤine voฤnjaka, i iako su u blagom porastu u odnosu na ranije godine, beraฤe je i dalje teลกko pronaฤi.
Voฤari smatraju da je visina dnevnice solidna, navodeฤi da se radi po devet sati dnevno.
– Kada vidimo da je stanje u voฤnjaku redovno i da sve stiลพe, onda beraฤi malo predahnu – rekao je Dojฤinoviฤ dodajuฤi da je, kada je berba u jeku, konstantan rad na njivi neizbjeลพan i po visokim temperaturama.
Voฤari su saglasni da beraฤe slatkih plodova nije lako naฤi
– Svi misle da je doฤi u berbu provod i laka zarada, a ne mogu shvatiti da se na njivi provede cijelo radno vrijeme – kazao je Dojฤinoviฤ.
I voฤari iz Ugljevika kaลพu da berbu ลกljiva privode kraju, dodajuฤi da je rod na pojedinim lokalitetima bio oฤekivan, dok su na drugim prinosiย smanjeni za ฤak 70 odsto zbog proljetnih mrazeva i hladnoฤa.
– Doลกlo je do stradanja tek zametnutih plodova pa je to rezultiralo i slabijim rodom na odreฤenim lokacijama – rekao je voฤar Darko Miloลกeviฤ istiฤuฤi da se deลกavalo da beraฤi usred berbe napuste teren. Prema njegovim rijeฤima, ni taj posao ne moลพe raditi svako. Potrebno je, kaลพe, da beraฤi budu obuฤeni za berbu i da znaju kako ubrati voฤku i kako priฤi stablu koje je puno roda.
Kada je rijeฤ o izvozu voฤa iz Srpske, ลกljive se veฤ duลพe vrijeme izvoze u EU, Njemaฤku i Austriju, dok se odreฤeni dio voฤa izvozi u Rusku Federaciju i arapske zemlje.
Rezaฤi voฤa
Kada je rijeฤ o rezidbi voฤa, to je posao koji se ne radi kampanjski kao berba. Voฤari u Srpskoj saglasni su da fali kvalifikovanih ljudi koji se bave rezanjem voฤa, te da zbog manjka naลกih radnika rezaฤe dovode iz Srbije. Njihove dnevnice kreฤuย se od 70 do 100 maraka u zavisnosti od toga koliko je star voฤnjak i kvalifikovan rezaฤ.