Шездесетдвогодишњи Миле Плавшић из Ковиља узгаја магарице, које му дају најквалитетније млијеко као пријеки лијек, посебно за плућне болести.
Препоручује се пацијентима под хемиотерапијом. Утиче на јачање имуног система, може да послужи и као афродизијак.
Газда Миле има око 120 грла балканске расе, за које каже да су паметне, љупке и питоме животиње.
Не крије љубав према њима и колико ужива у послу. Музе око десет магарица, које дају одлично млијеко.
Иако је скоро три деценије провео у граду, радећи разне послове, претежно угоститељске, љубав ка селу и животињама, вратила га је у родно мјесто, гдје је, како каже, свој на своме.
Миле напомиње да је магареће млијеко толико добро да су га пиле бебе од два и по мјесеца и старији људи од 85 година.
Цијена је од 20 до 40 евра за литар, у зависности од тржишта.
Разлог за овакво формирање цијене је компликован процес муже и мала количина млијека.
Ако успијете да помузете пола литра од једне магарице, то се сматра великим успјехом.
Недавно се и струка и професија бавила магарећим млијеком и сагласни су у једном – добро је за цијели организам.
Плавшић истиче да дјецу од малих ногу, кроз басне и бајке, погрешно уче о магарцима да су глупе и тврдоглаве животиње.
Све ове године дружења с њима увјерио се у супротно.
Посла је много, а имање попут Плавшићевог не трпи господара, већ слугу и то свих седам дана у седмици, они не знају за годишње одморе и слободне дане. И муштерије задовољне. Кажу, ово није млијеко, ово је лијек.
Магарице дају млијеко само док имају малу пулад, након чега наступа период засушења.
Током лактације за двије године, по грлу могу да дају највише 40 литара млијека.
Оне су, каже Миле, чудесне животиње, које је природа програмирала, а с њом се не треба играти, већ уживати у њеним благодатима.