Krastavac predstavlja jednu od najznaฤajnijih povrtarskih kultura.
Plodovi krastavca se koriste za ishranu u svjeลพem stanju, kao salata i kao kiseli.
U ishrani se plodovi krastavca koriste kada je sjeme u poฤetnoj fazi razviฤa.
BERBA KRASTAVACA
Krastavci se beru u tehnoloลกkoj zrelosti. Za svjeลพu potroลกnju (salatni krastavci) beru se u tehnoloลกkoj zrelosti kada su jedri, pravilnog oblika i krupnoฤe koja odogvara sorti.
Plod je mlad, sjeme je sasvim meko.
Kod krupnoplodnih sorata i tehnoloลกkoj zrelosti plod je 300 do 500 g, kod sorti u tipu delikates oko 200 g.
Od zametanja ploda do tehnoloลกke zrelosti kod krupnoplodnih sorti potrebno je 15-20 dana, dok kod sorti u tipu delikates 10-15 dana, kod sorti za konzerviranje korniลกona do tehnoloลกke zrelosti treba 2-4 dana.
Berba svih krastavaca je uglavnom ruฤna, pri ฤemu se salatne sorte beru iskljuฤivo ruฤno, dok se krastavci za konzerviranje mogu brati i mehanizovano.
Za postizanje visokih prinosa krastavaca vaลพno je redovno branje. Ne treba dozvoliti da se plod zadrลพi na vrijeลพi.
Salatne sorte krastavaca treba brati svakih 4-6 dana, a korniลกone svaki ili svaki drugi dan u ljetnjem periodu, a u jesen kada su temperature niลพe, berba moลพe biti svaka 3-4 dana.
U berbi korniลกona cilj je da se dobije ลกto viลกe polodova prve klase.
Kod krastavaca za preradu i plodonoลกenje berba traje oko 4-6 nedelja. Berba je ruฤna, a korniลกona kombajnom.
Prisnos krastavaca je veoma razliฤit, ลกto zavisi od sorti, uslova i naฤina gajenja. Salatne sorte pri gajenju na otvorenom polju daju prinos oko 40 do 50 t/ha. Iste sorte u zaลกtiฤenom prostoru daju prinos oko 120 do 140 t/ha.
Sorte za industrijusku preradu pri njivskom uzgoju daju prinos 20-60 t/ha, pri gajenju na otvorenom polju na ลกpaliru 50-70 t/ha, a pri plasteniฤkoj proizvodnji 80-150 t/ha.
Izvor: AgroSavjet