Posle ลพetve strnih ลพita poฤinje sadnja jesenjeg ili kasnog kupusa na otvorenom. Pored ozimih ลพita dobri predusjevi su i graลกak, krompir, luk. Graลกak ostvavlja puno azota u zemljลกtu, te je tako najbolji predusjev.
Rasad koji se iznosi na parcele mora biti zdrav i dobro razvijen sa 5 do 6 listova. Sadi se na rastojanju 50 x 50 cm. Poslije sadnje biljke bi trebalo dobro zaliti. Ukorenjavanje traje oko 15 dana.
Poslednji rok sadnje je oko 20. jula, u zavisnosti od planirane berbe u oktobru ili novembru. Kupus bi tokom cijelog vegetacionog perioda trebalo da je dobro snabdijeven hranjivima. Prilikom obrade zemljiลกta treba uneti mineralna i organska hraniva.
Stajnjak bi trebalo da je dobro zgoreo i unosi se u zemljiลกte u zavisnosti od sadrลพaja humusa oko 20 t/ha. Azotna ฤubriva se unose tokom vegetacije u dva navrata. Prvo prihranjivanje se obavlja 15 dana posle rasaฤivanja, a drugo 10 dana kasnije.
Postrni kupus taraลพi kvalitetnu njegu: redovno navodnjavanje, okopavanje i zaลกtitu od bolesti i ลกtetoฤina. Usjev bi trebalo da ima dovoljno vlage jer kupus ima plitak korijenov sistem. Ukoliko nema dovoljno vlage biljka ฤe ostati niska i prinos ฤe biti niลพi.
Okopavanje je obavezno jer se stvara pokorica koju treba razbiti. U toku vegetacije jesenji kupus mora adekvatno da se zaลกtiti od bolesti i ลกtetoฤina. Najฤeลกฤe bolesti su plamenjaฤa, pepelnica i alternarija, a ลกtetoฤine biljne vaลกi i kupusar.
Za jesenju berbu najฤeลกฤe se gaje sorte: srpski melez, bravo i futoลกki kupus. Srpski melez ima ujednaฤene, ฤvrste glavice i velike listove. Sorta bravo ima plavo-zelene spoljaลกnje listove, a unutraลกnji su bijeli. Ovo je sorta sa najkrupnijim, pravilno okruglim glavicama. Futoลกki kupus je autohtona sorta, neลพnije je graฤe i spada u bijele vrste. Sadrลพi veฤi procenat ลกeฤera od ostalih sorti, a glavice su blago spljoลกtene.
Izvor: Dipl. inลพ. Radojka Nikoliฤ, PSSS Kruลกevac