Kada kupujemo jabuke uglavnom ih već mehanički okrećemo u ruci u potrazi za nagnječenjima, udarenim mjestima, crvićima, pa će većina zaista rijetko kupiti baš gnjilu jabuku, ali tu ne prestaju muke s odabirom ovog voća.

Znamo i da ne bi trebale biti smežurane i mekane, po mogućnosti ne zamrzavane i odmrzavane, kao i da bismo trebali odabirati one koje su čvrste i napete kože, ali opet one presavršene i sumnjivo sjajne ipak izbjegavati jer su vjerojatno nečim ulaštene.

Ako prstom kvrcnete jabuku i ona zvuči šuplje, radije odaberite neku „puniju“, a ako jabuke baš jako mirišu nemojte pomisliti da su silno sočne. Baš naprotiv, kad jabuke počnu intenzivno mirisati znači da trule.

Pročitajte: Zašto jabuke ne treba guliti

Ali koliko god pazili, opet nam se nađe neka kisela jabuka u zdjeli s ostalima. Ako uživate u kolačima s jabukama, onda znate da je savršeno zrela, ne prezrela i ne nedovoljno zrela, jabuka osnova osnova, bez obzira na sortu.

Srećom, postoji sjajan trik zahvaljujući kojem ćete u sekundi moći prepoznati zrelu jabuku bez greške. Sve će vam reći – boja peteljke. Peteljka zrele jabuke je smeđa i žilava – i to je sve. Ne tamnosmeđa i suva – to znači da je jabuka ubrana davno, ali ne ni zelena jer to pak znači da je ubrana nezrela.

Kada birate jabuke, preskočite i one koje nemaju peteljku – ne zato što rizikujete kupovinu nezrelog ploda, nego zato što peteljka čuva jabuku od oksidacije, bakterija i nečistoća.

(Punkufer.hr)

Kiseli krastavci su popularan izbor za zimnicu u mnogim domaćinstvima, zbog jednostavne pripreme i izuzetnih zdravstvenih koristi. Ukoliko se pitate kako pripremiti kisele krastavce za zimnicu, ovaj vodič nudi jednostavan recept, kao i informacije o tome zašto su kiseli krastavci korisni za zdravlje. Kiseli krastavci poboljšavaju probavu, podržavaju rad crijeva, a zahvaljujući vlaknima i antioksidansima, mogu pomoći u jačanju imuniteta. Redovno konzumiranje ovih probiotičkih namirnica doprinosi boljoj ishrani, posebno tokom zimskih mjeseci.

Zdravstvene koristi kiselih krastavaca

Kiseli krastavci su bogati probioticima, koji pomažu u održavanju zdrave crevne flore. Oni pomažu u regulaciji probave, poboljšavajući apsorpciju hranljivih materija. Takođe, krastavci su odličan izvor vitamina K, vitamina C i kalijuma, što dodatno doprinosi zdravlju organizma. Ako tražite prirodan način da poboljšate zdravlje probavnog trakta, kiseli krastavci su idealan izbor.

Pročitajte: Krastavci u vodi spremljeni za jedan dan

Kako pripremiti kisele krastavce za zimnicu?

Sastojci:

• 1 kg krastavaca
• Mirođija, lovor i biber u zrnu
• 1 litar vode
• 150 ml sirćeta
• 1 kašičica soli
• 1 kašičica šećera

Priprema:

1. Sterilizujte tegle u rerni na 90°C.
2. U šerpi zagrejte vodu, sirće, so i šećer, pa ohladite.
3. Krastavce složite u tegle, dodajte mirođiju, lovor i biber, pa prelijte prelivom.
4. Kuvajte tegle u vodi 10 minuta i ostavite da se ohlade.

Ovim postupkom možete sačuvati kisele krastavce za zimnicu i uživati u njima tokom cijele godine. Ovaj jednostavan recept omogućava da obezbijedite sebi zdravu i ukusnu zimnicu, bez konzervansa.

Dunja (Cydonia oblonga) je voćka koja se često zanemaruje, ali njen bogatstvo hranljivim materijama i jedinstvene karakteristike čine je pravim draguljem u svijetu voća. Ova voćka potiče iz Azije, ali se danas uzgaja širom svijeta, posebno u mediteranskim i umerenom klimatskim područjima.

U vrijeme posta riba iz konzerve je savršeno rješenje da upotpunite obrok. Ipak, ukoliko ste se pitali koliko je takav obrok zdrav i da li je u ovom slučaju bolji izbor tunjevine ili sardina, evo odgovora.

Tunjevina u sebi sadrži malu količinu žive, a svi znamo da je živa neverovatno otrovna i opasna po ljudski život. Na sreću, ribe u sebi sadrže male količine ovog metala.

Problem nastaje kada ljudi počnu da unose preveliku količinu tunjevine. Dakle, ako previše konzumirate tunjevinu postoji šansa da se otrujete živom i na taj način ugrozite sebi život.

Naravno unos tunjevine mora da bude ogroman kako bi došlo do ovakvog trovanja.

Naime, samo jedna konzerva tunjevine u sebi sadrži 18.11 mikrograma žive, dok ista količina Albakor tunjevine sadrži 49.53 mikrograma žive.

Pročitajte: Kako da znamo da li je riba svježa?

Živa je jedan od najzastupljenijih toksina u ribljim produktima i izuzetno je štetna za sve, pogotovo za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i decu.

Dozvoljen maksimalni unos žive je 1.6 mikrograma po kilogramu tjelesne mase i to jednom nedeljno.

Dženifer Fiski, dijetetičarka iz Dalasa, objasnila je kakvu konzervu ribe nikada ne bi trebalo kupovati i konzumirati.

Ona je podvukla tri slova koja ne bi smjela da se nađu na konzervi, odnosno savetovala da potražite konzerve na kojima je jasno naznačeno da ne sadrže „BPA“

„Supstanca bisfenol A (BPA) vezuje se za masti, pa tražite tunjevinu ili sardine na kojima piše da ne sadrže tu hemikaliju. Ako imate mogućnost, kupujte ribu u tegli, a ne konzervi“, rekla je ona.

Bisfenol A je supstanca o kojoj se mnogo priča poslednjih dvadesetak godina. Unijeta u prekomernim količinama, može da poremeti balans hormona zbog čega je u nekim proizvodima, kao što su flašice za bebe, zabranjena.

Zaključak je da konzervirana tunjevina u malim količinama nije opasna. Međutim, ako volite da jedete ribu i ograničeni ste na one iz konzerve, ipak se opredelite za sardinu.

Izvor: hayat.ba