Vrlo često se na stablima i granama drvenastih voćnih vrsta, kao i nekog drugog ukrasnog drveća i žbunova, zapaža pojava lišajeva.
Lišajevi se javljaju na gotovo svim drvenastim voćnim vrstama, naročito na šljivi, orahu, jabuci i kruški, pogotovo u ekstenzivnim ili napuštenim voćnjacima.
Lišaj je vrlo specifična zajednica dva organizama (alge i gljive), koji žive u simbiozi, ili suživotu, od kojeg oba ova organizma imaju zajedničku korist. Od algi su zastupljene uglavnom zelene ili modrozelene alge (Chlorophyta i Cianophyta), a od gljiva najčešće gljive mešinarke (Ascomycotina), čija se plodna tela (askusi) vrlo lako uočavaju u unutrašnjosti tela lišaja. Lišaj kao zajednica funkcioniše tako da alge fotosintezom stvaraju organske materije, a gljiva nabavlja vodu i mineralna hraniva, pa se tako nadopunjuju.
Lišajevi nisu paraziti na biljkama, iako se tako na prvi pogled čini. Žive samo na površini biljnih organa, pa spadaju u epifite, ali od biljaka ne uzimaju vodu i hranjive materije, što znači da ne ulaze u biljno tkivo kao paraziti. Međutim, njihova pojava, uprkost tome što nisu paraziti, posredno može izazvati štete na biljkama jer mogu smanjiti životni potencijal biljke, ali i mogu biti pogodno stanište za naseljavanje nekih štetočina.
Postoji više od 15.000 vrsta lišajeva, a nauka ih svrstava u vrlo dobre bioindikatore ili biološke pokazatelje čistoće vazduha i sveukupne čistoće staništa i okoline. Obično se javljaju na starijim voćkama, a ako počnu da se javljaju i na mladim, onda je to znak da su te voćke slabije kondicije, odnosno da su oslabljene od raznih faktora nepovoljne sredine. Gotovo se nikada ne javljaju u intenzivnim voćnim zasadima, ili vrlo retko, i to samo u slučaju ako se ne sprovodi uobičajena zaštita fungicidima. Naime, većina fungicida, pogotovo onih na bazi bakra, prilično ih dobro suzbija, pa se lišajevi iz tog razloga nikada ne javljaju u voćnjacima s redovnom zaštitom fungicidima.
Sa druge strane, mogli bi da kažemo da je njihova pojava na voćkama najbolji znak dobrih ekoloških uslova koji vladaju u voćnjaku. Nikada ne rastu tamo gde je vazduh zagađen i gde postoji rezidua ili ima toksičnih ostataka.
Neki lišajevi mogu biti izrazito dekorativni (Usnea spp.), pa su jako omiljeni na ukrasnim drvenastim vrstama u kućnim vrtovima.
Spomenuto je na početku da se uglavnom javljaju na stablima i granama šljiva, oraha, jabuka… Na šljivi se pojavljuje najčešće lišaj pod nazivom Evernia prunastri, a na orahu žuti lišaj Xanthoria parietina. Na njih dobro deluju svi bakarni fungicidi, pa se kasnim zimskim prskanjem i tretiranjima na početku vegetacije, koja se redovno sprovodi u voćnjacima, ujedno suzbijaju i lišajevi. Ostale hemijske mere suzbijanja nisu potrebne.
Izvor: dipl. inž. Slavica Stojkić, PSSS Smederevo
Foto: Andrej Kunca, National Forest Centre – Slovakia, Bugwood.org, Pixabay, Free Images
PROČITAJTE:
Jesenji tretman voća – Šta je sve potrebno voćnjaku u ovom periodu
Kada je najbolje saditi vinovu lozu?
Osigurajte prinos u voćnjaku – Po opadanju lišća neophodno je da primjenite ove mjere