Berba crvenog zlata u Zapadnoj Srbiji završava se ovih dana. Malinari nakon mnogo vremena i dugog čekanja konačno zadovoljno trljaju ruke.
Rekordno visoka cijena maline
Rekordno visoka otkupna cijena od običnih poljoprivrednika za jedan dan napravila je milionere, doduše u dinarskom iznosu.
Milija Poledica iz ariljskog sela Divljaka uz svoja dva sina podigao je zasade na površini od šest hektara i zaposlio 60 sezonskih radnika. Njegova dnevna zarada poslednjih mjesec dana kretala se oko 1,5 miliona dinara.
Pročitajte: Recepti za sok od malina bez kuvanja i sok od malina bez šećera
“Čekali smo da konačno dođe jedna dobra sezona i dočekali. Prethodnih godina smo se prebrojavali, koliko i da li nam je ostajalo zarade. Dok sada nakon berbe možemo reći da je ovo jedna od najboljih godina za srpsku malinu. Nadamo se da će ovakvo stanje potrajati i da će sljedeća godina biti bar slična ovoj. Pred nama su velika ulaganja, jer šta god neko mislio ni nama ove pare ne padaju sa neba već ih krvavo zarađujemo. Potražnja crvenog zlata bila je velika zbog nestašice kod glavnih konkurenata. Cijena po kilogramo kretala se u proseku oko 400 dinara, negde čak i preko što je istorijski maksimum“, rekao je Poledica, prenosi Rina.
Neki poželjeli da kupe i avion
Nakon završetka berbe u većini malinjaka, voćari su sada dali sebi malo oduška i željni su proslava i provoda. Neke kao da žuljaju te pare u novčanicima, pa je jedan poljoprivrednik poželio da kupi i avion.
“Želeo je na taj način da pomogne svima i odjednom poprska ili zalije sve maline. Ipak odustao je od te namjere”, kažu mještani ariljskog sela Divljaka.
Prema prvim podacima dobijenim od Asocijacije malinara Srbije ove sezone u malinjacima Moravičkog i Zlatiborskog okruga ubrano je oko 10.000 tona maline, što je manje nego prošle godine kada su prinosi bili čak tri puta veći.
Pročitajte: Rakija od maline – Recept za ukusno piće bogato vitaminima
“Prošle sezone prinosi su bili oko 30.000 tona, a sada su suša, grad i mraz učinili svoje pa je rod poprilično manji. Kada se uzme u obzir prosjek od nekih prethodnih godina gde su prinosi se kretali oko 50.000 tona jasno je koliko je malina zapravo ugrožena kod nas. Problem pravi loš sadni materijal, pa je neophodno uložiti u zasade. Olakšavajuća okolnost jeste ovogodišnja dobra cijena. Takođe i subvencije države uz pomoću kojih se lakše mogu kupiti kvalitetne bezvirusne sadnice”, rekao je Dobrivoje Radović predsednik Asocijacije malinara Srbije.
Izvor: b92.net