Ove biljke nemaju “dobrosusjedske” odnose, u bašti je bolje da budu zasijane na što većoj udaljenosti!
Ako se pitate zašto je berba povrća loša, uprkos dobrom sjemenu, sadnji, navodnjavanju i đubrenju, možda bi trebalo da razmislite da li ste na pravi način posijali različito povrće i začine. Naime, biljke, kao i ljudi, međusobno gaje uzajamnu simpatiju, ali i antipatiju. Možda baš u tome leži razlog katastrofalnog efekta – vaše biljke nemaju dobrosusjedske odnose.
Naučno objašnjenje leži u tome što u kontaktu između biljaka, gljivica ili mikroorganizama, dolazi do izdvajanja određene hemikalije, koje usporavaju ili potpuno ometaju razvoj biljke. Predstavljamo sedam parova biljaka koje ne bi trebalo da sadite zajedno, ako želite da imate bogatu i kvalitetnu kulturu.
Luk i grašak
Luk i grašak se smatraju malicioznim neprijateljima. Sve vrste luka, a posebno praziluk, suzbijaju rast graška. Ono što je posebno smrtonosno za ovu mahunarku je sadnja pored bijelog luka. Njemu više odgovaraju korjenaste biljke, posebno repa, ali i peršun, kao i krstavac.
Krompir i paradajz
Razlog zajedničke netrpeljivosti između krompira i paradajza nema nikakve veze sa misterioznim fenomenom alopatije – prenosom bolesti. Bliska veza između ovih kultura je kriva za sve. Naime, krompir i paradajz pripadaju istoj porodici, a zato što u porodici postoji istorija istih bolesti, jednako su ugroženi. Ukoliko se sade zajedno, dolazi do razmjene štetočina i bolesti. Isto pravilo važi i za druge članove porodice: paprika i patlidžan ne smiju da se sade sa krompirom i paradajzom.
Paprika i pasulj
Ove kulture često postaju žrtve antraknoze – glivične bolesti koja izaziva formiranje crnih tačaka, ulceraciju stabljika i biljnog lišća, odnosno oštećenja na površini, kao i opadanje plodova. Ona često pogađa bundeve, dinje, lubenice, jagodičasto voće – maline, ribizle, jagode. Ove biljke se takođe ne smiju saditi sa paprikom, graškom i pasuljem.
Šargarepa i mirođija
Mit ili ne, ali iskustvo više od jedne generacije povrtara pokazuje da se ova dva usjeva ne smiju posaditi u komšiluku. Naime, usporava se rast korijena. Vjeruje se da rast šargarepe takođe potiskuju anis i peršun. Ali zato grašak, spanać i luk imaju blagotvorno dejstvo na sazrijvanje korjenastog povrća.
Kupus i grožđe
Praksa je pokazala da bi polje kupusa trebalo da budu daleko od čokota vinove loze. Naime, smatra se da blizina ove dvije kulture pogoršava ukus grožđa. Za tvrdnju ne postoji naučno opravdanje, ali poznavaoci kažu da je ovo iskustvo staro više od 2.000 godina. Dobar izbor za komšije vinovoj lozi su ruže, bosiljak, zdravac, origano. Oni udaljavaju štetočine svojim snažnim mirisom. Može se saditi i grašak, pasulj, djetelina i kupina. Sa druge strane, kupus voli da se druži sa mirođijom, nanom, kamilicom, ruzmarinom, žalfijom i majčinom dušicom.
Salata i brokoli
Zelena salata ne razvijaju se dobro u bašti gdje je prethodno uzgajan brokoli, a ne raste dobro ni u neposrednoj blizini ovog povrća. Supstance koje brokoli proizvodi u zemljištu, potiskuju rast zelene salate. Povrće koje favorizuju rast zelene salate su različite vrste luka, krastavci, rotkvica, jagoda, neven, repa.
Ren i repa
Definitivno je nepoželjno da se u bašti uzgajaju ren i crvena repa. Isto važi i za pasulj. Ništa manje oštećenja renu donosi i blizina suncokreta. Odgovaraju mu brokoli, karfiol, zelena salata, špargla i luk, pa se ove kombinacije preporučuju povrtarima.
Izvor: agroklub.rs
PROČITAJTE:
Biljke prijatelji: Združivanjem usjeva do većih prinosa
Šta stručnjaci savjetuju za uspješan uzgoj povrća?