Fuzarioze su kompleksna oboljenja koja izazivaju gljiva iz roda Fusarium.
Razlikujemo tri oboljenja fuzariozne prirode i to
1) Snežnu plesan (Fu-sarium nivala),
2) fuzarioznu trulež korena i stabla (Fusarium graminearum I Fusarium culmorum) i
3) Fuzarioza klasa (Fusarium graminearum I Fusarium cu-lmorum).
1) Snežna plesan. Posle topljenja snega s proleća na parcelama pod pšenicom primećuju se biljke čije je lišće sasušeno i slepljeno za zemlju. Ti listovi prekriveni su beličastom prevlakom. Napadnute biljke se suše i propadaju, a one koje se suše daju suvo i šturo zrno. Sem što su smežurana, zrna gube klijavost.
2) Fuzariozna trulež korena i stabla se razvija u toku cele vegetacije, a simptomi se najčešće uočavaju posle klasanja prevremenim uginjavanjem biljaka i pojavom belih klasova. Na tim klasovima u vlažnim uslovima razvijaju se saprofitske gljive zbog čega poprimaju crnu boju.
3) Fuzarioze klasa se javljaju u cvetanju u cvetanju i u mlečnoj zrelosti pšenice. Oboleli klasovi delimično ili potpuno propadaju, dobijaju slamasto-žutu boju, a u vlažnim uslovima formira se narandžasta navla-ka od parazita. Parazit može da zahvati i poslednju internodiju i ceo klas uginjava.
Mere zaštite bilja
Osnovna mera zaštite je setva zdravog semena.
Agrotehničke mere:
1) Korišćenje stajnjaka i jednostrana primena mineralnog đubriva do-vodi do povećanog razvoja štetočina i nematoda. Zbog toga se u godina-ma masovnog leta gundelja ne preporučuje primena stajnjaka. Velika pri-mena azotnih đubriva dovodi do povećane osetljivosti na bolesti i gu-bitaka od brojnih štetočina. Kompletna mineralna ishrana utiče na po-većanu otpornost biljaka.
2) Izbor semena i sadnog materijala je važna preventivna mera. Za setvu i sadnju treba upotrebiti zdrav semenski i sadni materijal. Gljive, bakte-rije, virusi, nematode i neki insekti prenose se semenom i sadnim ma-terijalom. Sprečavanje biljnih parazita regulisano je zakonom o semenu i sadnom materijalu i zakonom o semenu i sadnom materijalu.
3) Obrada zemljišta nepovoljno utiče na održavanje biljnih parazita. Je-senje duboko oranje, pored čuvanja vlage, pored čuvanja vlage, povećava aktivnost saprofita: organi gljiva koji služe za održavanje u nepovo-ljnim uslovima dospevaju u dublje slojeve zemljišta te nisu u stanju da izvrše nove infekcije.
4) Uništavanje korova doprinosi smanjenju razmnožavanja skakavaca, ste-pskog popca, lisnih vašiju, stenica, gundelja, crne repine pipe, podgri-zajuće sovice, nematoda puževa, hrčka i drugo. Korovi troše hranljive materije i vodu iz zemljišta,zauzimaju životni prostor namenjen gajenoj kulturi nadvisujući je i zasenjujući što bi u krajnjoj liniji imalo za po-sledicu da je gajena kultura zakržljala u razvoju usled nedovoljne ishra-ne. Mnogi biljni virusi se mogu preneti sa korovskih na gajene biljke, a i mnogi insetki i nematode su vektori virusa, kao i vilina kosica koja kao parazitska cvetnica koristi biljne sokove za sopstvenu ishranu.
5) Setva. Setvu treba izvesti u optimalno vreme i na optimalnoj dubini kvalitetnim semenom. Ranija prolećna setva dovodi do smanjenja šteta od insekatskih štetočina. Plitko posejano seme postaje plen ptica i glo-dara, dublje posejano seme postaje plen žičnjaka. Pregustom setvom se stvaraju povoljni uslovi za pojavu bolesti. Mnoge štetočine sa ozimih useva prelaze na jare useve.
Administrativne mere
Administrativne mere obuhvataju sve one mere koje su direktno utvrđene zakonskim i podzakonskim aktima i za čiji rad ili kontrolu odgovara država. U te mere spadaju kontrola uvoza sadnog i se-menskog materijala, fitosanotarni pregled na granici, stalni nadzor nad gajenim biljem i spontanom florom, fitosanitarna kontrola na granici na i na drugim mestima gde se ukaže potreba, obeležavanje, bezbedno čuvanje, primenu i promet pesticida. U ovu grupu mera spada i biljni karantin. Svaki pozakonski akt je usaglašen sa međunarodnim stručnim organizacija-ma i preuzetim obavezama.
Mehaniče mere suzbijanja
U mehaničke mere spada duboko zaoravanje strnih ostataka, uništavanje biljnih ostataka i zaraženih delova, selekti-ranje semena korova i ručno sakupljanje štetočina sa biljnih delova i nji-hovo fizičko uništavanje, pravljenje klopki za hvatanje krtica i voluhari-ca i postavaljanje mreža radi zaštite od ptica i drugih štetočina.
Trovanje ptica i plemenite divljači je zakonski zabranjeno.
Fizikalne mere obuhvata dezinfekciju i sterilizaciju zemljišta i pribora u rasadničkoj proizvodnji.
Ovom metodom se može dezinfikovati zemljište od prouzrokavača biljnih bolesti, štetočina i korova. To čini-mo u velikim buradima i kazanima ispod kojih naložimo vatru da bi zagre-jali vodu u njima. Istovremeno u druge manje posude stavljamo zemlju deblji-ne 10 cm ili pribor koji želimo sterilisati pod dejstvom vodene pare. Sterilizacija se obavlja u vremenu od pola sataod kada proključa voda, a po-sude moraju biti zatvorene.
Termoterapija je efikasna kod proizvodnje be-zvirusnog sadnog materijala. U fizikalne mere ubrajamo i primenu raznih uređaja za teranje krtica, miševa i komaraca; zatim primena različitih obojenih lepljivih ploča privlače štetne insekte koje se lepe za tu ploču.
Biotehničke mere obuhvataju primenu biotehničkih insekticida, sredstva za privlačenje (atrakktanti) i regulatora razvoja štetočina.
Biološke mere podrazumevaju suzbijanje parazita primenom njihovih prirodnih neprijatelja (predatora, virusa, gljiva i bakterija) i insektici-da biljnog porekla. Insekticidi biljnog porekla su na bazi piretrina i dobijeni su ekstrakcijim iz biljke buhač koja uspeva u Dalmaciji. Ima kratko delovanje i malo je otrovna za ljude. Od preparata spomenućemo AQUA Py, KENYATOX VERDE koji imaju primenu u domaćinstvu, zaštitu ukra-snog bilja i skladištima poljoprivrednih proizvoda.
Hemijske mere suzbijanja
Kako se fuzarioze uglavnom prenose semenom, to se suzbijanje postiže dezinfekcijom semena, jednim od preparata na ba-zi mankozeba kao što su MANKOGAL-FS, ZOROSAN-MZ, DITHANE FLO-CRVENI, 250 ml/100 kg, preparatima na bazi mešavine tiabendazola i flutriafola kao što je Vincit-F 200 ml/kg pšenice i ječma i preparatima na bazi tirama kao što su Royal-FLO 230 ml/kg.
Nedostaci i rizici hemijske zaštite
Nedostaci hemijskih sredstava su njihova manja ili veća otrovnost za ljude i životinje, nepravilna upotreba dovodi do oštećenja biljaka i česta je pojava rezistentnosti (što uslovlja-va čestu promene preparata kako bi se menjao način delovanja i minimi-zirala mogućnost pojave rezistentnosti).
Autor: Tošić Aleksandar
Diplomirani inžinjer poljoprivrede za zaštitu bilja
Izvor: AgroSavjet