Banana, voćka izuzetno duge istorije i jedna od najkonzumiranijih vrsta na svetu, poznata je kao biljka tropskih predela, ali mnogi ne znaju da može da se gaji i u našim krajevima. Odlučite li da uzgajate bananu u dvorištu, bašti ili na terasi, neka vam bude jasno da će to biti prvenstveno ukrasna biljka, dok ćete za plodove ipak morati da se oslonite na rafove supermarketa i pijaca.
Banana nije preterano zahtevna po pitanju zemljišta, ali je poželjno da ono bude duboko, rastresito i dobro drenirano. Razmnožava se vegetativno, izdancima. Njih bi trebalo presaditi u posebne saksije – pazite da budu dovoljno velikih dimenzija kako bi biljke mogle neometano da se razvijaju. Banana može da naraste i do 7 metara, ali u našim agroklimatskim uslovima verovatno neće premašiti 3-3,5 metra.
Banana je zapravo najveća zeljasta cvetnica na svetu, sa jednogodišnjim nadzemnim delom, dok se višegodišnje stablo, rizom, nalazi pod zemljom.
Na proleće, krajem aprila ili početkom maja, saksiju bi trebalo da iznesete napolje – odaberite dobro osvetljeno mesto u dvorištu ili na terasi i neka biljka ostane na otvorenom do kraja septembra. Vodite računa da ne bude izložena najjačim sunčevim zracima i obezbedite joj dovoljno vode.
S dolaskom hladnijeg vremena potrebno je da pripremite bananu za prezimljavanje. Ukoliko je gajite u saksiji, jednostavno je unesite u toplu prostoriju i zalivajte dva puta mesečno. Međutim, ukoliko banana raste u dvorištu ili bašti, priprema je za nijansu komplikovanija. Najpre orežite listove, a biljku skratite na nekih metar, metar i po visine da biste je lakše utoplili. Zemljište trebamalčirati, a samu stabljiku zaštitite slamom, suvim lišćem ili nekim sličnim materijalom. Preko toga navucite najlon ili PVC džak, a obavezno prekrijte i vrh biljke kako vlaga ne bi mogla da prodire i izazove truljenje.
Matična biljka umire nakon plodonošenja, te iz rizoma izbijaju novi izdanci.
Ukoliko na proleće otkrijete da je vrh ipak izmrzao, skratite ga do zdravog dela. Ako je zima bila izrazito jaka, može se desiti da propadne čitava biljka. Ne očajavajte, jer će se iz podzemnog dela uskoro razviti novi izdanci.
Zanimljivo je da je banana zapravo najveća zeljasta cvetnica na svetu, s jednogodišnjim nadzemnim delom, dok se višegodišnje stablo, rizom, nalazi pod zemljom. Matična biljka umire nakon plodonošenja, te iz rizoma izbijaju novi izdanci. Zato se nemojte iznenaditi ukoliko se vaša banana nakon cvetanja osuši.
Nadzemni deo, koji se često pogrešno naziva stablom, čine listovi čije se osnove šire i grade neki vid korice. Ove čvrsto zbijene lisne osnove čine lažno ili pseudostablo, a s obzirom na to da je čitava biljka prilično čvrsta, ljudi često greše i bananu nazivaju drvenastom biljkom.
Autor: Ivana Živanović
Nema komentara