NAJISPLATIVIJA SORTA JABUKE

Ne samo da smo govorili da je zahtvena za proizvodnju, već smo pre 20 godina ovu sortu jabuke proglasili najneisplativijom za uzgoj. Šta se to desilo pa ona opet postaje toliko popularna, ali i koje je glavno tržište za izvoz jabuke pitali smo jednog od najvećih voćara iz Slankamena.

Razgovarali smo sa Sinišom Tadićem iz Slankamena koji, na 7 hektara, gaji samo jabuke. Pitali smo ga koja je jabuka najisplativija i da li može da se živi od proizvodnje jabuka.

Na koje tržište se tradicionalno izvozi jabuka?

„90% to je rusko tržište, 10% je naše. Rusko tržište ima jedan dio svoje jabuke, jedan deo jabuke iz Moldavije, Poljska je malo stala i od nas malo povlače. Neće oni odustati od nas nikada, samo što…“

Siniša navodi kako je nedavno pričao sa jednim kupcem, baš iz Rusije, koji planira da dođe i radi kod nas, u Srbiji.

„Ne kupuju rusi kod nas jabuku. Ja ne znam da li u Srbiji ima, da ne slažem, 5 kupaca rusa, sve ostalo su naše firme koje kupuju jabuku, pa ihizvoze za RusijuMi ne radimo sa direktnim kupcima, malte ne u 5% kupaca. Ako kažu da sada ima, recimo, nekih 50 i nešto firmi koje rade aktivno, ima registrovanih možda 200, ali ne radi ni 50. U Slankamenu nemamo na prste ruke da izbrojimo firme koje rade.“

Koja jabuka je najisplativija na našem tržištu?

Siniša navodi da je napravio grešku slušajući profesore da sadi „red čifa“ i „grenija“.

„A, greni, da nema Rusije, ne bi znali šta ćemo sa njom. „Red čif“, „red kap“, „džeronimo“, koji kakvi klonovi, dobri su, samo su zahtjevni za čuvanje. Po meni je “ajdara“ kraljica jabuke, što se nas tiče. Kod nas je možete prodati koliko hoćete. Naš narod još uvek jede ajdared. Imamo milion i po penzionera. Dokle god je tih milion i po penzionera, oni će jesti ajdared. Oni ne znaju za drugu jabuku.“

Siniša ističe da je kod ove sorte jabuke najbitnije što je konstantna, ima količinu i može da se proda. Pored toga, rusi najviše traže sortu „ajdared“.

„Kod „zlatnog delišesa“, „greni smita“, „red čifa“, kod „red kapa“, kod tih novih sorti, kod  „gale“, jako su zahtjevni. To mora jabuka biti gotovo perfektna, kao što su italijanska, španska, njemačka jabuka. Znači, mora biti jabuka, što sad kažu mladi „u fulu“. Mi ćemo podmlađivati neki hektar, na jesen i na proljeće, i to će biti „ajdared“.Zadržaćemo ovo što imamo „grenija“, „zlatnu“, to ćemo ostaviti, ali ćemo podmlađivati sa „ajdarom“.

Da li može da se živi od proizvodnje jabuke?

„Može da se živi, ali sa oprezom. Znači, dobro da se razmisli, da se sve kockice slože. Prva stvar je teren, druga stvar je lager, znači skladišteni prostor, i treća stvar je radna snaga“, zaključuje Siniša.

On navodi Italijane kao primjer, koji sa 2-3 hektara voćnjaka dobro žive, ali da je kod nas problem što se ne može lijepo živjeti sa 3 hektara.

„Ne znam kako kod njih sistem funkcioniše, ali kod nas sa 3 hektara voća ne može se živjeti. Vi ćete imati izvađenih u Slankamenu 50 hektara jabuke ove godine, jer ti ljudi koji su imali 1.5 -2 hektara više ne mogu da rade, i sa 3 hektara nemaju računicu. Nema radne snage. Tu gdje ima u kući troje, četvoro, petoro, tu se može nešto uraditi, a gdje nema iz kuće neke pomoći… Evo, sad je veliki problem, mi nemamo radnu snagu.“

Proizvodnja jabuke tokom 2017/18. godine iznosila je378.644 tona, sa prosečnim prinosom od 15,1t/h. Vodeća sorta u Srbiji je još uvek „ajdared“, sa učešćem od 25% u strukturi proizvodnje. Ali postoji trend uvođenja drugih sroti u zavisnosti od zahtjeva tržišta. U istom periodu iz Srbije je izvezeno 197.014 tona svježe jabuke, u vrijednosti od 124.585.000$ i to samo na tržište Ruske federacije.

Izvor: Agromedia

 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Preporuka za vas

VIDEO