Ayam cemani (Ajam džmani) je neobična, ali izuzetno upečatljiva rasa živine koja zbog svog markantnog izgleda, ali i paprene cijene nosi šaljiv naziv – „lambordžini koka“. Karakteristična je po tome što je njeno tijelo crne boje – perje, koža, kosti i kandže su potpuno crni, pa čak je i meso tamnije obojeno.
Ova rijetka vrsta živine potiče sa ostrva Jave u Indoneziji, a u Evropu je prvi put stigla tek 1998. godine, kada je zbog svog izgleda i genetike privukla veliku pažnju među ljubiteljima pernatih životinja. Od tada važi za jednu od najskupljih rasa kokošaka, pa je samo jedna koka Ayam cemani rase znala da dostigne cenu i do 2500 evra. Ipak, ova nerealno visoka cijena se nije održala, pa je sad dosta pristupačnija i za pojedince koji bi voleli da im jato ovih crnih ljepotica krasi dvorište.
Zbog svog izgleda u postojbini ima izuzetan kulturološki i mističan značaj – smatra se da je njena krv magična, pa se nerijetko koristi u ritualnim obredima.
Za postojanje ove rase zna se još od 12. vijeka, a holandski kolonisti su je prvi opisali. Treba napomenuti da Ayam cemani nije jedina potpuno crna rasa – tu je i Kadaknat (za neiskusno oko je razlikovanje ovih rasa maltene nemoguće).
Iako je popularna, ova rasa nije pretjerano rasprostranjena izvan svoje postojbine. Razlozi za to su skup transport, aklimatizacija, skupoća samih jedinki i teško prenošenje potpuno crne boje na potomstvo. Takođe, sama rasa nije interesantna industrijski, i ne gaji se intenzivno za jaja ili meso, već je pogodna za držanje na okućnici, više kao ukras nego radi koristi.
A sada malo o boji! Možda ne bi bilo toliko čudno da su ovim kokama crni samo perje i kljun, ali zaprepašćujuće je to da su njeni unutrašnji organi i kosti, takođe crne boje. Krv joj je toliko tamna da mnogo njih misli kako je i ona crna, međutim, ipak je crvena. Meso je takođe tamno, a ukus je nešto između piletine i divljači. Zapravo, jedino što nije crno je ljuska jajeta. Jaja koje nose lambordžini koke su svijetle boje i nešto manja od konzumnih. Za sav taj crni pigment je odgovorna genetska mutacija zvana fibromelanoza, odnosno hiperprodukcija crnog pigmenta.
Pročitajte: Australorp kokoška – Nosi jaja tokom cijele godine, ima sočno meso i otporna je na bolesti
Što se tiče tjelesnih karakteristika, pijetlovi su teški 2-2,5kg, a koke 1,5-2. Životni vijek im iznosi 6 do 8 godina (podneblje ima veliki uticaj na to, pa u Indoneziji žive znatno duže nego, na primer, na severu Evrope). Rep je dugačak, sa dugim perjem, a na dugim nogama su smještene oštre mamuze. Krijesta je kod pijetlova dobro izražena, sa sedam zubaca, dok je kod koka znatno manja, sa tri-četri zuba.
Pronesu u uzrastu 6 do 8 mjeseci, a godišnje snesu oko 100 jaja. Kao nosilje su nepouzdane, i nisu dobar izbor za redovno snabdevanje jajima. Ženke nisu sklone ležanju na jajima, radoznale su, istražuju okolinu i čeprkaju u potrazi za hranom, pa bi za bilo koga ko razmatra odgoj ove živine inkubator bio neophodna stavka. Odnos polova treba okvirno da bude: jedan petao na sedam-osam koka.
Mirnog su karaktera, pijetlovi agresiju iskazuju samo u odbrani svog jata. Pijetlovi su bučni, a koke tihe. Izrazito su dobri letači, što im pomaže u odbrani od predatora (lisice, psi lutalice…).
Ishrana ove živine se ne razlikuje pretjerano u odnosu na druge rase. Generalno se smatra da smješa za odrasle jedinke treba da sadrži 18-19% proteina, dok se pilićima daje kompletna smjesa koncentrata za pilad. Voda mora uvijek biti dostupna.
Ayam cemani su izuzetno otporne kokoške, a njihova jedina „slabost“ su niske temperature, pa bi zimi trebalo da borave u grijanom prostoru, bez promaje. Sa druge strane, ljetnje vreline im uopšte ne smetaju. Oboljenja su rijetka, ali svakako treba pratiti živinu i njihov zdravstveni status. Na primjer, podignute ljuske na nogama mogu biti znak prisustva ljuskavih grinja, dok dahtanje živine ukazuje na probleme sa crvima. Ne treba ni spominjati da je karantin na novim životinjama obavezan.