Snežana se bavi kozarstvom – Njeno iskustvo govori o velikoj isplativosti ove proizvodnje

Da je u jednom običnom srpskom seoskom domaćinstvu, zbog boljih cijena proizvoda i veće tražnje za njima, isplativije posvetiti se kozarstvu nego govedarstvu, pokazuje primjer porodice Tomašević iz Pauna kod Valjeva, ujedno i primjer ženskog preduzetništva.

Tomaševići su se, naime, godinama bavili mliječnim govedarstvom. Na farmi su imali deset muznih karava, ali kada su vidjeli da je ta proizvodnja sve neisplativija, goveda su rasprodali i na njihovo mjesto doveli – alpske koze. Stado alpskih koza sada ima 51 umatičeno grlo, od čega su 42 odrasle koze koje su na muži.

Tomaševići su zadovoljni kvalitetom mlijeka jer su koze tokom cijelog dana na ispaši, a pored toga u obroku imaju sijeno i koncetrovanu hranu. U prosjeku koze daju po tri litra mlijeka, a za plasman nema bojazni jer za kozjim proizvodima vlada mnogo veća potražnja od trenutne proizvodnje.

– Ovolika potražnja govori o samom kvalitetu proizvoda ali i da ljudi sve više žele zdravo da se hrane. Ko god je probao on i dalje uzima i tako se širi krug kupaca. Za ovih 20 godina nismo izgubili ni jednu mušteriju. Dve godine sam sir prodavala i na pijaci ali sam imala problem jer mnogi nisu verovali da je u pitanju kozji sir. Pitali su kako ne miriše? Da bi tako bilo sve mora da bude čisto od posuđa do grudnjača koje se redovno otkuvavaju. U ovoj proizvodi na prvom mestu je higijena – naglašava Snežana.

Pročitajte: Miroslavljevi kupinjaci – Šta je sve smislio mladi inženjer poljoprivrede

Računicu su, za razliku od drugih vrsta žive stoke, našli i u prodaji jaradi. Naime, ove sezone jarad starosti od 15 dana Tomaševići su prodavali po cijeni od 10 evra kilogram i to je, kako kažu, najisplativije.

– Počeli smo sa tri koze, pa smo povećali broj na sedam, sin je pošao na Muzičku akademiju pa je onda trebalo i više novca, broj grla je narastao na 14, zatim na 22 i tada sam napustila firmu u kojoj sam radila i potpuno se posvetila ovom poslu. Sir sam najpre pravila samo za nas. Kasnije sam imala i više nego što je nama potrebno, pa se pojavilo par mušterija i vremenom smo sticali nove kupce – priča Snežana Tomašević, kojoj u ovom poslu pomažu otac i sin Nemanja.

Trenutna dnevna proizvodnja kozjeg mlijeka je 120 litara. Oko 60 litara svakoga dana Snežana prerad u sir, a ostatak predaju centru za liofilizaciju u Valjevu. Litar mlijeka je trenuno 90 dinara, kilogram mladog kozjeg sira 500, a tvrdog 600 dinara, dok je litar surutke, koja je u poslednjih godina jedan od najtraženijih proizvoda, 70 dinara. Sav asortiman, kako kaže Snežana, skuplji i isplativiji od kravljeg mlijeka i sira.

– Sadašnja cena sira poklapa troškove i ima zarade. Ovo je trenutno najisplativija proizvodnja. Potražnja za sirom je velika i pošto jedan deo mleka predajemo, kupci na sir čekaju i po mesec dana, a ima ih ne samo iz našeg kraja, nego i Beograda. Uradili smo novu mlekaru i prostorije za preradu – objašnjava ona.