Svet daje više od milion dolara u minuti za subvencije za poljoprivredu od kojih većina podstiče klimatske krize i uništavanje prirode, pokazao je novi izveštaj. Samo 1% od 700 milijardi dolara godišnje ide poljoprivrednicima koji novac koriste za dobrobit životne sredine, piše Gardijan a prenosi EurActiv.
Analiza je pokazala da se najveći deo subvencija usmerava u podsticanje stočarstva koje ima veliku štetnu emisiju, za seču šume i preteranu upotrebu đubriva.
Bezbednost čovečanstva biće u opasnosti ako se ne sprovede reforma tih subvencija, ne smanje, i to u velikoj meri, konzumacija mesa u bogatim zemljama, kao i drugi štetni načini upotrebe zemljišta, upozorava se u izveštaju. Kako se navodi, subvencije treba preusmeriti u skladištenje ugljenika u zemlji, proizvodnju zdravije hrane, smanjenje otpada i sadnju drveća.
U nedavno objavljenom izveštaju se odbacuje ideja da su subvencije neophodne da bi hrana bila jevtinija – utvrđeno je naime da je šteta koju trenutno pravi poljoprivreda veća od vrednosti hrane koju proizvede. Nove procene u izveštaju pokazale su da bi proizvodnja zdrave, održive hrane zapravo smanjila njenu cenu jer bi se stanje zemljišta poboljšalo.
“Neverovatno je malo direktnih subvencija usmerenih u nešto sa pozitivnim ishodom za prirodu”, rekao je Džeremi Openhajm, direktor Koalcije za hranu i zemljište (Folu) koja je uradila novi izveštaj. “Moramo da pretvorimo te subvencije u eksplicitno pozitivne mere”, istakao je on, preneo je britanski dnevnik Gardijan.
Openhajm je rekao i da globalni nivo subvencija verovatno dostiže hiljadu milijardi dolara godišnje, s obzirom da je neke teško precizno izmeriti. “Tih 1.000 milijardi dolara javnih finansija su dostupni i toliko veliki da mogu da podstaknu poljoprivredni sektor u svetu da radi drugačije”, rekao je on.
Niz izveštaja u poslednje vreme ukazao je da je svetski sistem ishrane slomljen. On vodi planetu prema klimatskoj katastrofi ostavljajući milijarde ljudi pothranjenim ili sa prevelikom težinom, zaključilo je u novembru 2018. godine 130 akademika. Drugi izveštaj ukazuje da je izbegavanje mesa i mleka pojedinačno najbolji način da se smanji ekološki otisak na planetu jer stoka koristi 83% poljoprivrednog zemljišta da proizvede samo 18% kalorija.
“Planetarno zdravom ishranom”, koju su naučnici objavili u januaru, traži se smanjenje potrošnje crvenog mesa od strane stanovnika Evrope i Severne Amerike za 80%. Usvajanje takve ishrane narednih decenija značilo bi da bi 60% današnjih pašnjaka bilo iskorišćeno za divlje vrste ili drugo, što je regija veličine Brazila.
Međutim, Openhajm kaže: “Ne možemo da nađemo primer vlade koja koristi svoje fiskalne instrumente da direktno podstiče ekspanziju isporuka zdravije i nutrijentima bogatije hrane”.
Poljoprivredne subvencije uništavaju svet
Ukupno gledano, u izveštaju Folu navodi se da način na koji svet trenutno proizvodi hranu i koristi zemljište prouzrokuje životnoj sredini, zdravlju ljudi i razvoju skrivene troškove od 12.000 milijardi dolara godišnje.
“Nastavak trenutnog trenda znači ulazak u scenario u kome su klimatske promene sve veća opasnost po ljudski život, biodiverzitet i prirodni resursi nestaju, ljudi su sve češće u opasnosti, ishrana podstiče bolesti, bezbednost u hrani je ugrožena a ‘smanjenje siromaštva’ ozbiljno oslabljeno”, navodi se. “Takav put bi za nekoliko decenija ugrozio našu kolektivnu bezbednost”, upozorava se.
Međutim, transformacija načina ishrane i upotrebe zemljišta u narednih deset godina predstavljaju izvanrednu priliku koja može da ima društveni povraćaj više od 15 puta veći od investicije koju zahteva a koja se procenuje na manje od 0,5% globalnog bruto domaćeg proizvoda.
Transformacija upotrebe hrane i zemljišta takođe bi doprinela većoj bezbednosti isporuka hrane, rekao je Openhajm. “Ako ostanemo na modelu koji imamo, u narednih 20 godina imaćemo brojne skokove cena hrane zbog klimatskih promena”, upozorio je on.
“Potrebno nam je ‘resetovanje sistema’ i mislim da vlade treba da predvode”, rekla je direktorka istraživanja u Folu Katerina Ruđeri Laderči koja je svojevremeno radila u Svetskoj banci. “To je izuzetno važno za planetu ali može da bude dobro i za biznis”, dodala je ona.
U izveštaju se procenjuje da bi zaokret ka održivoj proizvodnji zdrave hrane oslobodio 4,5 hiljada milijardi dolara novih komercijalnih mogućnosti do 2030.
Analiza je pokazala da se tri četvrtine od 700 milijardi dolara godišnjih subvencija isplaćuju direktno farmerima a da se sa 15% podržavaju mere, poput istraživanja prinosnijih kultura i izgradnje puteva u seoskim sredinama. Analizirane su subvencije u 51 zemlji i uključuju većinu, ali ne sve, globalne subvencije.
Koristi od reforme subvencija već se vide na nekim mestima. Tako su farmeri u EU smanjili emisiju gasova sa efektima staklene bašte iz đubriva za 17% dok je prinos porastao, Kina postepeno ukida podršku za đubrivo, u Kostariku su se vratile šume pošto je ukinula subvencije za stočarstvo i uvela plaćanja za unapređenje životne sredine.
“Ipak, dug je put koji treba preći. Skandalozne subvencije treba odmah preusmeriti ili ukinuti”, zaključuje se u izveštaju.
Izvor: Gardijan-EurActiv