Suzbijanje korova u pšenici

Korov su sve biljne vrste koje nisu cilj uzgoja na nekoj uzgojnoj površini.

Korovske vrste u usevu pšenice

Korovi koji se javljaju u pšenici su Agrostema githago, Bilderdykia convolvulus, Chenopodium album, Cirsium arvense, Consolida regalis, Convolvulus arvensis, Cynodon dactylon, Galium aparine, Lathyrus aphaca, Lathyrus tuberosus, Papaver rhoes, Polygonum aviculare, Rannunculus arvensis, Rubus caesius, Stellaria media, Veronica hederifolia, Vicia sativa, Anagallis arvensis, Avena fatua, Bifora radians, Capsella bursa – pastoris, Caucalis platycarpos, Chondrilla juncea, Centraurea cyanus, Fumaria oficinalis, Lepidium draba, Melampirym arvense, Nigella arvensis, Nonnea pulla, Papaver dubium, Reseda lutea, Rumex acetosa, Sinapsis arvensis, Sonchus arvensis, Thlapsi arvense, Vacaria pyramidata, Vicia hirsuta, Vicia panonica, Vicia striata, Viola arvensis, Adonis aestivalis, Adonis flammea, Ajuga champestris, Alopecurus myosuroides, Anthemis arvensis, Adonis flammea, Agrostis spica – ventii, Consolida orientalis, Equisetum arvense, Lamium amplexiacaule, Lamium purpureum, Litospermum arvense, Myosotis arvensis, Plantago lancelota, Stachys annua. Među njima su najzastupljeniji: Agrostemma githago, Bifora radians, Caucalis platycarpus, Centaurea cyanus, Consolida regalis, Galium aparine, Lathyrus aphaca, Melampirum arvense, Nigella arvensis, Papaver rhoeas, Ranunculus arvensis, Thlapsi arvense, Vaccaria pyramidata, Veronica hederifolia, Vicia spp.

Par reči o nekim od njih

Convolvulus arvensis

Ostali narodni nazivi su poponac, slak i slatkovina. Biljka je sa sna-žno razvijenim korenovim sistemom i korenovima izbojcima. Stablo je od osnove razgranato, poleglo ili se obavija oko drugih biljaka, dužine retko 1m. Višegodišnja zeljasta biljka, geofit. Geofiti ili kripto-fiti su biljke kojih se pupoljci nalaze u zemlji. Ne-povoljne stadijume svoga razvoja prežive pomoću podzemnih izdanaka (rizoma, krtola, lukovica) ili zadebljalih korenova. Ra-zmnožava se semenom i vegetativno pupoljcima obrazovanim na korenu. Klija i niče od marta do je-seni, optimalno na temperaturi 18 do 24 stepena Celzjusa. Se-me održava klijavost u zemljištu do 50 godina. Vrlo brzo obrazuje glavni koren na bočnim korenosvim izbojcima. Cveta i plodonosi od 6. Do 9. meseca. Mezokse-rofit je, heliofilna je i termofilna vrsta. Vrlo rasprostranjena biljka, čest korov strnih žita, okopavina, zasada, masovno se nalazi na travnjacima, međama, parlozima, ruderalnim sta-ništima od nizije do gornje granice gajenja biljaka.Suzbi-janje: Osnovna obrada zemljišta, setva detelinsko – travnih smeša, nega useva i herbicidi. Od herbicida se primenjuju pesticidi na bazi: 2,4-D+fluroksipir, tribenuron – metil i flu-roksipir.

Papaver rhoes

Narodni nazivi su bulka obična, bulka, turčinak, divlji mak. Stablo je uspravno, granato, čekinjasto, dlakavo, visine 20 – 90 cm. Listovi su sedeći, perasto usečeni, sivo zeleni, čeki-njasto dlakavi. Cvetovi su pojedinačni, krupni hermafroditni i aktinomorfni, na du-gačkim drškama obraslim dlakama. Čašica je od 2 lista koja pri cvetanju otpadaju. Krunica je od 4 bledo do zatvorenocrvenih listića. Plod je loptasto izdužena čaura sa porama, približno iste dužine i širine. Jednogodišnja zeljasta biljka, terofit. Ra-zmnožava se semenom. Zimsko prolećna vrsta. Klija i niče tokom jeseni obrazujući lisne rozete, u kom obliku pri blagim zimama, prezimljuje. Klija na dubini manjoj od 1 do  1,5 cm. Cveta i plodonosi od 5. do 7. meseca. Seme u zemljištu može da očuva klijavost do 8 godina. Mezofit je. Dobro podnosi sušu. Pri jakoj suši obrazuje neotenične oblike. Relativno je otporna na niske temperature. Sreće se na lakšim peskovitim zemljištima.Pretežno zakorovljuje strna žita, useve lucerke i deteline, ređe okopavine i zasade. Sreće se na travnjacima, parlozima i ruderalnim stani-štima. Lekovita, otrovna i medonosna biljka. Suzbijanje: plodored,setva čistog se-menskog materijala, upotreba dobro zgorelog stajnjaka na ruderalnim staništima blagovremenom kosidbom srečiti plodonošenje, intenzivna nega useva i primena herbicida na bazi a. m. : 1) pre nicanja: nitrofen, pendimetalin i 2) posle nicanja: tribenuron-metil, bentazon + dihlorpop-P,cinidon-etil, 2,4-D + florusam, jodosulfu-ron – metilnatrijum + amidosulfuron + mefenpir – dietil itd.

Consolida regalis

Narodni nazivi su žavornjak, kokotić, čelebin, perčin. Stablo uspravno, razgranato, visine 20 do  50 cm, sa prileglim dlakama. Listovi trostruko perasto de-ljeni, režnjevi dugački, usko linearni, 1 do 2 mm široki. U go-rnjem delu stabla li-stovi su jednostavnije deljeni. Cvetovi su sakupljeni u retke grozdaste cvasti, zigomorfni, zatvore-noplavi. Listići perianta 15 do 25 mm dugački sa ostrugom 12 – 25 mm dužine. Plod je mešak sa kratkim kljunom do  15 mm dužine i 4 mm širine. Seme je trostrano okruglo, vrh zatupast, proširen. Semenjača je tamnosiva, riđasta, ko-mpaktno pokrivena po-prečno paralelnim, crepastim, kožastim, sjajnim ljuspama. Dužina semena je 2 do 2,25 mm, širina i debljina je 1,25 do 1,75 mm. Jednogo-dišnja zeljasta biljka, terofit. Razmnožava se semenom. Ranoprolećna vrsta, klija i niče krajem jeseni, masovno u proleće 2 – 3 meseca, pri minimalnoj temperaturi od 3 – 4 stepena Celzjusa, optimalno na 10 – 16 i maksimalno od 32 do 34 stepena Celzjusa. Seme može da očuva klijavost do 6 godina. Klija i niče na du-bini manjoj od 4 – 6 cm. Dobro podnosi niske temperature, do – 8 stepeni Celzjusovih. Cveta i plodonosi od 5. – 9. meseca. Pretežno se sreće na glinovitim i ilovastim zemlji-štima bogatim krečom, do 1100 m nadmorske visine. Mezofit, termofilna vrsta, otporna na sušu i povećanu vlažnost zemljišta. Pri nepovoljnim uslovima obrazuje neotenične oblike. Segetalni korov ozimih i jarih strnih žita. Ređe se sreće na tra-vnjacima, međa-ma i usevima okopavina. Otrovna i medonosna biljka. Ima inse-kticidno dejstvo. Suzbijanje: plodored, setva čistog semenskog materijala, primena dobro zgorelog stajnjaka, nega useva i primena herbicida. Primenjuju se  pesticidi na bazi: bentazon+dihlorpop-P, cinodon-etil.

Centaurea cyanus

Narodni nazivi su različak njivski, modrocvet i modriš. Stablo je uspravno, razgranato, visine 20 -70 cm, uglasto vunasto i dlakavo. Prizemni listovi su lirasto perasti, režnje-viti, na drškama, listovi na stablu su lancetasti ili linearni, nedeljeni, pri osnovi su suženi, sedeći dlakavi. Cvasti glavice, pojedinačne, srednje veli-čine, na vrhovima grana. Cvetovi su plave boje, periferijski levkasti sa zubčastim obodom, 2 – 3 puta duži od unutrašnjih cevastih. Plod je izdužena, obrnuto jajasta, ahenija, slabo brazdaste površine, olovnosive do mrko ljubičaste boje, sa neopadajućim papusom na vrhu, kraćim od ploda. Kotile-doni obrnuto jajoliki, 10 – 16 mm dužine i 6 – 8 mm širine postepeno prelaze u drške. Jednogodišnja zeljasta biljka, terofit. Razmnožava se semenom. Ozima vrsta, klija i niče tokom jeseni od 9. I 10. meseca. Obrazuje lisne rozete u kojima prezimljuje ili u toku proleća pri minimalnoj temperaturi 3 – 5 stepeni Celzjusa, a optimalnoj temperaturi iznad 10 stepeni Celzjusa. Seme održava klijavost u ze-mljištu do 3 godine. Cveta i plodonosi od 5. – 7. meseca. Mezofit, heliofita i te-rmofilna vrsta otporna na niske temperature i sušu. Tipičan segentalni korov strnih žita, retko se sreće u drugim usevima ili zasadima, kao i na ruderalnim staništima. Suzbijanje: plodored, setva čistog semenskog materijala, primena dobro zgorelog stajnjaka, nega useva i primena herbicida: amidosulfuron.

Galium aparine

Narodni nazivi su broćika, lepu-ša, prikrp. Morfološki opis. Stablo je rebrasto, pole-glo ili puzeće, dužine 30 – 150 cm, sa kratkim dlaka-ma i nadole savijenim bodljicama. Listovi klinasto la-ncetasti, 6 – 9 u pršljenu, po obodu u srednjem ne-rvu sa unazad savijenim bodljicama. Cvetovi su u pazušnim cimoznim cvastima, malobrojni, herma-froditni, aktinomorfni. Periant dvojan i četvoročlan. Čašica skoro nedostaje, krunica bela ili zelenkasta, oko 2 mm u prečniku. Drške ploda su uspravne. Plod se sasoji iz dve orašice, na koje se raspada pri zrenju. Seme ponavlja oblik orašice, sinotačkasto, mrkobraon, unutrašnja strana sa širokim udubljenjima. Je-dnogodišnja zeljasta biljka, terofit. Ranoprolećna vrsta. Klija i niče od tokom jeseni od 9. – 10. meseca i proleća, pri nešto višim temperaturama. Cveta i plodonosi od 6. do 10. meseca. Mezofit, nitrofilna biljka, sreće se na plodnim i humoznim ze-mljištima. Čest korov strnih žita. Nalazi se na parlozima, međama, travnjacima i ru-deralnim staništima. Suzbijanje: plodored, setva čistog semenskog materijala, pri-mena dobro zgorelog stajnjaka i komposta, sprečiti plodonošenje, nega useva i pri-mena sledećih herbicida: 1) pre nicanja: pendimatalin  i 2) posle nicanja: amidoslu-lfuron, dikamba + triasulfuron, bromoksinil – oktanoat + 2,4 – D,2,4 – D + fluroksi-pir.

Veronica hederifolia

Narodni nazivi su čestoslavica, brskinka, veronika. Od osnove razgranata biljka, pokr-ivena proređenim, dugačkim dlakama. Stablo je poleglo po zemljištu ili se izdiže, dugačko 5 – 30 cm. Listovi su pri osnovi stabla naspramni, na drškama, ostali naizme-nični, deljeni u 3 – 5 režnjeva. Cvetovi su hermafroditni, pojedinačni u pazuhu listova, cvetne drške dlakave, du-že od listova u čijem pazuhu se nalaze. Čašica je deljena na četri trouglasta režnja. Krunica je tanjirasta, ružičasta ili plava, 2 do 3 mm u pre-čniku, deljena na četri skoro jednaka zatupasta režnja. Jednogodišnja zeljasta bi-ljka, terofit. Razmnožava se semenom. Zimsko prolećna efemera, klija i niče tokom jeseni od 10. – 11. meseca. I proleća od 3. do 4. meseca. Izdržljiva je na niske te-mperature, do nekoliko dana može i da izdrži i do – 15 stepeni Celzjusa. Cveta i plodonosi od 3. – 4. meseca. Mezofit, nitrofilna, heliofilna i termofilna vrsta bo-gatijih staništa. Masovno zakoravljuje strna žita, a javlja se u zasadima, okopavina-ma i usevima krmnih biljaka. Sreće se na parlozima, travnjacima i ruderalnim stani-štima. Suzbijanje: Intenzivna nega useva i primena sledećih herbicida: posle nica-nja: cinodon – etil, mekaprop-P +MCPA, 2,4 –D +MCPA, mekaprop-P.

Thlapsi arvense

Ostali narodni nazivi su kravlja trava, mošnjak, čestika. Stablo je uspravno, visine 10 – 30 cm, nerazgranato ili od osnove granato, uglasto, golo. Listovi obrnuto jajoliki do izduženi, celog ili nazubljenog oboda, u donjem delu stabla na drškama, u gornjem delu sedeći sa strelastom osnovom koja obuhvata stablom. Cvetovi sakupljeni u izdužene grožđaste cvasti, na dugim i ta-nkim cvetnim drškama. Čašični listići žutozeleni sa belim uzanim obodom. Krunični listići beli, 3 do 4 mm dugački.

Jednogodišnja zeljasta biljka, terofit. Razmnožava se semenom. Ozima biljka klija i niče tokom jeseni i prezimljuje tokom rozete, ili u proleće 3. – 4. meseca, optimalno na temperaturi 20 – 24 stepena Celzjusovih. Se-me u zemljištu zadržava klijavost do 10 godina. Cveta i plodonosi od 4. do 6 me-seca. Mezofit, termofilna vrsta, pri nepovoljnim uslovima obrazuje neotenične oblike. Čest korov strnih žita, useva lucerke i deteline, zasada, ređe u okopavina-ma, parlozima i ruderalnim staništima. Suzbijanje:

• posle nicanja: tribenuron –metil, pendimetalin +izoproturon,2,4-D; 2,4-D +MCPA, 2,4-D +fluroksopir.

Tošić Aleksandar

Diplomirani inženjer poljoprivrede za zaštitu bilja

Izvor: AgroSavjet